Bakelit

Bakelit
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
  • none
  • Oc0ccccc0Cc0cc(C1)c(O)c(c0)Cc0c(O)ccc(c0)Cc0ccc(O)c(c0)Cc0c(O)ccc(c0)Cc0c(O)ccc(c0)Cc0c(O)c(C2)cc(c0)Cc0c(O)ccc(c0)Cc(c0O)cc2cc0Cc0cc(Cc2ccc(O)cc2)c(O)c(c0)Cc0c(O)ccc(c0)C1
Svojstva
(C6H6O·CH2O)n
Molarna masa Varijabilna
Agregatno stanje Smeđa čvrsta materija
Gustina 1,3 g/cm3[1]
Toplotna provodljivost 0,2 W/(m·K)[1]
Indeks refrakcije (nD) 1,63[2]
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 0,92 kJ/(kg·K)[1]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Bakelit (formalno poli­oksi­benzil­metilen­glikol­anhidrid, je termoreaktivna fenol formaldehidna smola, nastala reakcijom kondenzacije fenola sa formaldehidom. Ovu prvu plastiku napravljenu od sintetičkih komponenti, razvio je Leo Bekeland u Jonkersu, Njujork, 1907. godine, a patentirao 7. decembra 1909. (U.S. Patent 942.699A).

Zbog svoje električne neprovodljivosti i otpornosti na toplotu, postao je veliki komercijalni uspeh. Korišćen je u električnim izolatorima, kućištima za radio i telefone i raznim proizvodima kao što su kuhinjsko posuđe, nakit, cevčice, dečije igračke i vatreno oružje. „Retro“ privlačnost starih bakelitnih proizvoda učinila ih je kolekcionarskim.[3]

Stvaranje sintetičke plastike bilo je revolucionarno za hemijsku industriju, koja je u to vreme najveći deo svog prihoda ostvarivala od boja za tkanine i eksploziva. Komercijalni uspeh bakelita inspirisao je industriju da razvije druge sintetičke plastike. Kao prva komercijalna sintetička plastika na svetu, Bakelit je proglašen nacionalnim istorijskim hemijskim obeležjem od strane Američkog hemijskog društva.[4]

Sinteza

Spoljašnji video-zapis
"Pravljenje bakelitne plastike", NileRed

Pravljenje bakelita je proces u više faza. Počinje zagrevanjem fenola i formaldehida u prisustvu katalizatora kao što je hlorovodonična kiselina, cink hlorid ili bazni amonijak. Ovo stvara tečni proizvod kondenzacije, nazvan bakelit A, koji je rastvorljiv u alkoholu, acetonu ili dodatnom fenolu. Dalje zagrejan, proizvod postaje delimično rastvorljiv i još uvek se može omekšati toplotom. Dugotrajno zagrevanje rezultira „nerastvorljivom tvrdom gumom”. Međutim, visoke temperature potrebne da bi se ovo ostvarilo imaju tendenciju da izazovu nasilno penjenje smeše kada se radi na standardnom atmosferskom pritisku, što ima za ishod da je ohlađeni materijal porozan i lomljiv. Bekelandov inovativni korak bio je da stavi svoj „poslednji proizvod kondenzacije” u "bakelizer" u obliku jajeta. Zagrevanjem pod pritiskom, na oko 150 °C (300 °F), Bekeland je uspeo da potisne penjenje koje bi inače nastalo. Dobijena supstanca je izuzetno tvrda i netopiva i nerastvorljiva.[3]‍:67[5]‍:38–39

  • Prostorija za merenje
    Prostorija za merenje
  • Proizvodna prostorija
    Proizvodna prostorija
  • Prostorija za hlađenje
    Prostorija za hlađenje
  • Laboratorija za inspekciju smola i lakova
    Laboratorija za inspekciju smola i lakova
  • Ispitivanje uzoraka smole
    Ispitivanje uzoraka smole
  • Razvojna laboratorija
    Razvojna laboratorija

Reference

  1. ^ а б в Laughton M A; Say M G (2013). Electrical Engineer's Reference Book. Elsevier. стр. 1.21. ISBN 978-1-4831-0263-4. 
  2. ^ Tickell, F. G. (2011). The techniques of sedimentary mineralogyНеопходна слободна регистрација. Elsevier. стр. 57. ISBN 978-0-08-086914-8. 
  3. ^ а б Cook, Patrick; Slessor, Catherine (1998). An illustrated guide to bakelite collectables. London: Quantum. ISBN 9781861602121. 
  4. ^ American Chemical Society National Historic Chemical Landmarks. „Bakelite: The World's First Synthetic Plastic”. Приступљено 23. 2. 2015. 
  5. ^ Meikle, Jeffrey L. (1995). American Plastic: A Cultural HistoryНеопходна слободна регистрација. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2235-7. 

Literatura

Spoljašnje veze

Bakelit на Викимедијиној остави.
Potražite Bakelit u Vikirečniku, slobodnom rečniku.

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.