Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Фортран
Оригинални назив	енгл. Fortran
Изговара се	фортран
Модел	процедурални, императивни, структурирани, објектно-оријентисани
Појавио се	1957.
Аутор(и)	Џон Бакус
Дизајнер(и)	Џон Бакус, IBM
Актуелна верзија	Fortran 2003
Систем типова	јаки, статички
Имплементације	многе
Утицао на	алгол 58, бејсик, C

Фортран је програмски језик намењен превасходно за обимна математичка израчунавања.

Први преводилац за фортран је осмишљен и написан у периоду од 1954. до 1957. године од стране IBM-овог тима који је предводио Џон Бакус. Прва примена му је била за прорачун параметара у нуклеарној електрани. Потиснуо је асемблер (јер је био једноставнији за програмирање и преносив) и брзо био прихваћен од стране научника и војних организација. Коришћен је за војне пројекте и свемирска истраживања.

• Фортран II (1958) је био значајно побољшање јер је омогућавао поделу програма у модуле и повезивање са асемблерским модулима.
• Фортран III (1958) никада није јавно објављен. Омогућавао је асемблерски код усред фортрановог кода, али је тиме губљена преносивост.
• Фортран IV (1961) био је пречишћени и допуњени фортран II (додати искази COMMON и EQUIVALENCE и отклоњене неке неправилности).
• У мају 1962. године комитет ASA започео је пројекат стандардизације овог језика што је омогућило израду преводиоца за сваки нови модел рачунара који се појави на тржишту. Нови ASA стандард објављен је 1966. и постао општепознат под именом FORTRAN 66. Био је то први стандард ове врсте у свету.

Пример програма написаног у фортрану 66:

# PROGRAM TRIVIAL
# INTEGER I
# I=2
# IF (I .GE. 2) CALL STAMPAJ
# STOP
# END
# SUBROUTINE STAMPAJ
# PRINT *,'Zdravo svete!'
# RETURN
# END

Фортран 77 (скраћено Ф77) је нови стандард (из 1977. године) који је додао:

• петље DO са опадањем контролне променљиве.
• Блоковску наредбу IF ... THEN ... ELSE ... ENDIF. Пре фортрана 77 постојала је само наредба IF ... GOTO.
• Тест је претходио извршавању DO петљи. Пре Ф77 DO петље су се увек извршавале бар једном
• Тип CHARACTER. Пре Ф77 знаци су увек били чувани у променљивама типа INTEGER.
• Апостроф је постао знак који ограничава константне ниске.
• Главни програм се није више завршавао са наредбом STOP.

Пример програма у фортрану 77:

C Главни програм
# PROGRAM PRIMER77
# PARAMETER (MAKS_VELICINA=99)
# REAL A(MAKS_VELICINA)
# READ (5,5, END=11) K
# FORMAT(I5)
# IF (K .LE. 0 .OR. K .GT. MAKS_VELICINA) STOP
# READ *,(A(I), I=1, K)
# PRINT *,(A(I), I=1, K)
# PRINT *,'Suma brojeva je: ', SUMA(A, K)
# GOTO 4
# PRINT *,'Kraj'
# STOP
# END

C Функција за сумирање
# FUNCTION SUMA(V, N)
# REAL :: V(N)
# SUMA = 0.0
# DO 19 I = 1, N
# SUMA = SUMA + V(I)
# CONTINUE
# RETURN
# END

Фортран 90 је донео много новина које су га приближиле данас популарним језицима (као што је C, на пример).

Фортран 95 је донео неколико мањих побољшања у односу на фортран 90.

Име „фортран“ долази од енглеског назива за овај програмски језик, „FORTRAN“, који је настао узимањем почетних слова енглеских речи „Formula Translation“. У српском језику ова скраћеница се лексикализовала, па се више не користи енглески оригинал него српски прилагођени облик „фортран“.

Чланци

• Allen, F.E. (септембар 1981). „A History of Language Processor Technology in IBM”. IBM Journal of Research and Development. IBM. 25 (5). doi:10.1147/rd.255.0535. 
• Backus, J. W.; H. Stern, I. Ziller, R. A. Hughes, R. Nutt, R. J. Beeber, S. Best, R. Goldberg, L. M. Haibt, H. L. Herrick, R. A. Nelson, D. Sayre, P. B. Sheridan; Ziller, I.; Hughes, R. A.; Nutt, R.; Beeber, R. J.; Best, S.; Goldberg, R.; Haibt, L. M.; Herrick, H. L.; Nelson, R. A.; Sayre, D.; Sheridan, P. B. (1957). „The FORTRAN Automatic Coding System”. Western joint computer conference: Techniques for reliability. Los Angeles, California: Institute of Radio Engineers, American Institute of Electrical Engineers, ACM: 188—198. doi:10.1145/1455567.1455599. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Chivers, Ian D.; Sleightholme, Jane (2013). „Compiler support for the Fortran 2003 & 2008 standards”. ACM SIGPLAN Fortran Forum. ACM. 28 (1): 26—28. ISSN 1061-7264. doi:10.1145/1520752.1520755. Архивирано из оригинала 16. 5. 2008. г.. 
• Pigott, Diarmuid (2006). „FORTRAN – Backus et al high-level compiler (Computer Language)”. The Encyclopedia of Computer Languages. Murdoch University. Архивирано из оригинала 8. 10. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2010. 
• Roberts, Mark L.; Griffiths, Peter D. (1985). „Design Considerations for IBM Personal Computer Professional FORTRAN, an Optimizing Compiler” (PDF). IBM Systems Journal. IBM. 24 (1): 49—60. doi:10.1147/sj.241.0049. 

"Core" language standards

• Ansi x3.9-1966. USA Standard FORTRAN (PDF). American National Standards Institute. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 05. 2011. г. Приступљено 28. 05. 2018.  Informally known as FORTRAN 66.
• Ansi x3.9-1978. American National Standard – Programming Language FORTRAN. American National Standards Institute. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2018.  Also known as ISO 1539-1980, informally known as FORTRAN 77.
• ANSI X3.198-1992 (R1997) / ISO/IEC 1539:1991. American National Standard – Programming Language Fortran Extended. American National Standards Institute / ISO/IEC. Архивирано из оригинала 1. 5. 2002. г..  Informally known as Fortran 90.
• ISO/IEC 1539-1:1997. Information technology – Programming languages – Fortran – Part 1: Base language (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 8. 2011. г. Приступљено 28. 5. 2018.  Informally known as Fortran 95. There are a further two parts to this standard. Part 1 has been formally adopted by ANSI.
• ISO/IEC 1539-1:2004. Information technology – Programming languages – Fortran – Part 1: Base language (PDF).  Informally known as Fortran 2003.
• ISO/IEC 1539-1:2010 (Final Draft International Standard). Information technology – Programming languages – Fortran – Part 1: Base language (PDF). ^{[мртва веза]} Informally known as Fortran 2008.

Сродни стандарди

• Kneis, Wilfried (октобар 1981). „Draft standard Industrial Real-Time FORTRAN”. ACM SIGPLAN Notices. ACM Press. 16 (7): 45—60. ISSN 0362-1340. doi:10.1145/947864.947868. 
• ISO 8651-1:1988 Information processing systems – Computer graphics – Graphical Kernel System (GKS) language bindings – Part 1: FORTRAN. Geneva, Switzerland: ISO. 1988. 

Други референтни материјал

• ECMA Standard on FORTRAN (PDF). European Computer Manufacturers Association. април 1965. Приступљено 17. 11. 2014. 
• FORTRAN 77 4.0 Reference Manual (PDF). Sun Microsystems, Inc.. 1995. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 01. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
• „FORTRAN Coding Form” (PDF). IBM. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 6. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
• IBM System/360 and System/370 Fortran IV Language (PDF). International Business Machines. мај 1974. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 04. 2011. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
• Goerz, Michael (2014). „Modern Fortran Reference Card” (PDF). Приступљено 14. 12. 2014. 

Уџбеници

• Adams, Jeanne C.; Brainerd, Walter S.; Hendrickson, Richard A.; Maine, Richard E.; Martin, Jeanne T.; Smith, Brian T. (2009). The Fortran 2003 Handbook (1st изд.). Springer. ISBN 978-1-84628-378-9. 
• Akin, Ed (2003). Object Oriented Programming via Fortran 90/95 (1st изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52408-7. 
• Chapman, Stephen J. (2007). Fortran 95/2003 for Scientists and Engineers (3rd изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-319157-7. 
• Chivers, Ian; Sleightholme, Jane (2015). Introduction to Programming with Fortran (3rd изд.). Springer. ISBN 978-3-319-17700-7. 
• Etter, D. M. (1990). Structured FORTRAN 77 for Engineers and Scientists (3rd изд.). The Benjamin/Cummings Publishing Company, Inc.. ISBN 978-0-8053-0051-2. 
• Ellis, T. M. R.; Phillips, Ivor R.; Lahey, Thomas M. (1994). Fortran 90 Programming (1st изд.). Addison Wesley. ISBN 978-0-201-54446-6. 
• Kupferschmid, Michael (2002). Classical Fortran: Programming for Engineering and Scientific Applications. Marcel Dekker (CRC Press). ISBN 978-0-8247-0802-3. 
• McCracken, Daniel D. (1961). A Guide to FORTRAN Programming. New York: Wiley. LCCN 61016618. 
• Metcalf, Michael; Reid, John; Cohen, Malcolm (2011). Modern Fortran Explained. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-960142-4. 
• Nyhoff, Larry; Leestma, Sanford (1995). FORTRAN 77 for Engineers and Scientists with an Introduction to Fortran 90 (4th изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-363003-9. 
• Page, Clive G. (1988). Professional Programmer's Guide to Fortran77 (7 June 2005 изд.). London: Pitman. ISBN 978-0-273-02856-7. Архивирано из оригинала 14. 05. 2010. г. Приступљено 4. 5. 2010. 
• Press, William H. (1996). Numerical Recipes in Fortran 90: The Art of Parallel Scientific Computing. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57439-6. Архивирано из оригинала 27. 06. 2018. г. Приступљено 28. 05. 2018. 
• Sleighthome, Jane; Chivers, Ian David (1990). Interactive Fortran 77: A Hands-On Approach. Computers and their applications (2nd изд.). Chichester: E. Horwood. ISBN 978-0-13-466764-5. Архивирано из оригинала 12. 3. 2014. г. Приступљено 12. 3. 2014. 

Fortran на Викимедијиној остави.

• ISO/IEC JTC1/SC22/WG5 – the official home of Fortran standards
• Fortran Standards Documents – GFortran standards
• History of FORTRAN and Fortran II – Computer History Museum
• FORTRAN Compilerator – an online FORTRAN F compiler for small experiments and tinkering
• Valmer Norrod, et al:"A self-study course in FORTRAN programing - Volume I - textbook", Computer Science Corporation El Segundo, California, (April,1970). NASA(N70-25287).
• Valmer Norrod, Sheldom Blecher, and Martha Horton: "A self-study course in FORTRAN programing - Volume II - workbook", NASA CR-1478, Vol.II (April,1970), NASA(N70-25288).