OpenVMS
 | |
| Napisan u | BLISS, VAX Macro, C, Ada, PL/I, Fortran, UIL, SDL, Pascal, MDL, C++, DCL, Message, Document[1] |
|---|---|
| OS porodica | DEC OS familija |
| Izvorni model | Vlasnički softver, izvorni kod je dostupan |
| Marketinški cilj | Visoko performansni računarski serveri |
| Dostupan na | Engleski |
| Metoda ažuriranja | Istovremene nadogradnje, Vrteće nadogradnje |
| Platforme | VAX, Alpha, Itanium, x86-64 |
| Tip kernela | Monolitni kernel sa učitivim dodacima |
| Licenca | Vlasnički softver |
| Zvanični veb-sajt | www |
OpenVMS jeste višekorisnički, višeprocesni operativni sistem baziran na virtualnoj memoriji i dizajniran za upotrebu u paralelnom radu, skupnoj obradi podataka i obradi transakcija. Prvo izdanje je bilo 1977. godine kada ga je Digital Ekvipment korporacija izdala kao VAX/VMS za seriju miniračunara VAX.[2][3] OpenVMS takođe radi na sistemima DEC Alfa i HP Itanijum računarima.[4] OpenVMS je vlasnički operativni sistem, ali neki delovi izvornog koda se mogu kupiti.[5]
Naziv VMS potiče od virtual memory system (sistem virtuelne memorije), što je njegova glavna arhitektonska karakteristika.[6] Kada su prioriteti procesa na odgovarajući način prilagođeni, približava se osobinama operativnog sistema u stvarnom vremenu. Sistem nudi visoku dostupnost kroz računarske klastere i mogućnost distribucije sistema na više fizičkih mašina. To mu omogućava da bude jako otporan katastrofama kada otkaže jedna ili više individualnih jedinica.[2]
OpenVMS sadrži grafički korisnički interfejs (GUI), osobinu koja nije bila dostupna u ranijim originalnim VAX/VMS izdanjima. Pre uvođenja DEC VAXstation sistema 1980-ih, operativni sistem se koristio i upravljao tekstualno sa računarskih terminala, poput VT100, koji su pružali serijsku komunikaciju s podacima. Verzije VMS-a na DEC Alfa radnim stanicama iz 1990-ih podržavale su OpenGL[7] i AGP grafičke adaptere.
Poslovne firme su OpenVMS koristili za različite svrhe, uključujući poslužitelje e-pošte, mrežne usluge, kontrolu i nadzor proizvodnje i transporta, kritične programe i baze podataka, a posebno okruženja u kojima je bio neophodan stabilan rad i pristup podacima. Postoje primeri gde se takvi sistemi nisu gasili i više od 10 godina.[8] Kupci koji koriste OpenVMS su obično banke, bolnice, pružatelji mrežnih usluga i velike industrijski proizvođači raznih proizvoda.
Mogućnosti
- Integrisano računarsko umrežavanje (originalno DECnet,[9] a kasnije TCP/IP)[10]
- Simetrično, asimetrično i NUMA multiprocesiranje, uključujući klasterisanje[11][12]
- Hijerarhijski datotečni sistem (Files-11)[13][14]
- Integrisane mogućnosti baze podataka kao što je RMS i relacijske baze podataka, uključujući Rdb,[15] Oracle Database, MariaDB i PostgreSQL
- Podrška za više programskih jezika[16][17]
- Standardizirani mehanizam interoperabilnosti za pozive između različitih programskih jezika[18]
- Naredbeni jezik za proširenje ljuske (naredbeni jezik DIGITAL)[19]
- Hardverska podela multiprocesora
- Visok nivo sigurnosti[20][21][22][23]
Uticaj
VMS je na više načina predak Vindous NT-a, zajedno sa RSX-11 i neobjavljenim objektno zasnovanim operativnim sistemom koji je razvio Dejv Katler za DEC prizmu. Veza je objašnjena u Katlerovom predgovoru u knjizi „Unutar Windousa NT” koju je napisala Helena Kaster.[24]
Reference
- ^ „2.7 In what language is OpenVMS written?”. The OpenVMS Frequently Asked Questions (FAQ). Hewlett Packard Enterprise. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ а б Patrick Thibodeau (11. 6. 2013). „OpenVMS, R.I.P. 1977-2020?”. Computerworld. Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „VAX 11/780 - OLD-COMPUTERS.COM : HISTORY / detailed info”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „HP OpenVMS Systems”. Hewlett Packard Enterprise. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „HPE Partner Ready Program - Business Partners & Reseller Programs”. h21007.www2.hpe.com.
- ^ Hunter Goatley. „Writing VMS Privileged Code: Part 1”. Goatley.com. „VAX architecture features .... a virtual memory system (which is ... where the name OpenVMS came from)”
- ^ OpenGL Frequently Asked Questions (FAQ) [1/3]. Faqs.org. Retrieved on 2013-07-17.
- ^ „The Uptimes-Project.org - Host Information: WVNETcluster”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2009. г. Приступљено 10. 4. 2009.
- ^ „HP OpenVMS systems documentation - DECnet for OpenVMS V8.4 documentation”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „HP OpenVMS Systems Documentation - TCP/IP Services for OpenVMS Documentation”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „HP OpenVMS Systems - Clusters”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „HP OpenVMS Systems - High Availability/Disaster Tolerance”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „OpenVMS Record Management Services Reference Manual”. jun 2002.
- ^ „Chapter 1 ACP-QIO Interface”. HP OpenVMS I/O User’s Reference Manual: OpenVMS Version 8.4. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „Oracle Rdb Product Center”.
- ^ OpenVMS documentation; see the language documentation
- ^ OpenVMS Freeware Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јануар 2020); see the BLISS, Macro64, OPS5, Perl, PHP, Tcl/Tk and other language kits and tools
- ^ „OpenVMS Calling Standard”. januar 2005.
- ^ „OpenVMS User’s Manual”. jun 2002.
- ^ „HP OpenVMS Guide to System Security: OpenVMS Version 8.4”. jun 2010. Архивирано из оригинала 20. 10. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „Security Configuration Checklists for IT Products - VMS – OpenVMS VAX/ALPHA Security Readiness Review Security Checklist, Version 2 Release 2”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2008. г..
- ^ National Computer Security Center (NCSC) Trusted Product Evaluation List (TPEL)
- ^ „DefCon 9 - What I did on my summer vacation”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2017. г. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ „OpenVMS on IA-32 ?”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2019.
Literatura
- Hughes, Roland. The Minimum You Need to Know to Be an OpenVMS Application Developer. ISBN 978-0-9770866-0-3.
- Hughes, Roland. The Minimum You Need to Know About Java on OpenVMS, Volume 1. ISBN 978-0-9770866-1-0. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г..
- Hughes, Roland. The Minimum You Need to Know About Service Oriented Architecture. ISBN 978-0-9770866-6-5. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г..
- Getting Started with OpenVMS, Michael D. Duffy. ISBN 978-1-55558-279-1.
- Getting Started with OpenVMS System Management, , David Donald Miller, Stephen Hoffman, Lawrence Baldwin. (2nd изд.). ISBN 978-1-55558-243-2.
- Introduction to OpenVMS, , Lesley Ogilvie Rice. (5th изд.). ISBN 978-1-55558-194-7.
- Introduction to OpenVMS, David W Bynon. ISBN 978-1-878956-61-3.
- OpenVMS Alpha Internals and Data Structures: Memory Management, Ruth Goldenberg. ISBN 978-1-55558-159-6.
- OpenVMS Alpha Internals and Data Structures : Scheduling and Process Control : Version 7.0, Ruth Goldenberg, Saro Saravanan, Denise Dumas. ISBN 978-1-55558-156-5.
- OpenVMS online documentation Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. март 2018)
- OpenVMS Performance Management, Joginder Sethi. ISBN 978-1-55558-126-8.
- OpenVMS System Management Guide, Lawrence Baldwin. ISBN 978-1-55558-143-5.
- The hitchhiker's guide to VMS : an unsupported-undocumented-can-go-away-at-any-time feature of VMS, Bruce Ellis. ISBN 978-1-878956-00-2.
- The OpenVMS User's Guide, Second Edition, Patrick Holmay. ISBN 978-1-55558-203-6.
- Using DECwindows Motif for OpenVMS, Margie Sherlock. ISBN 978-1-55558-114-5.
- VAX/VMS Internals and Data Structures: Version 5.2 ("IDSM"), Ruth Goldenberg, Saro Saravanan, Denise Dumas. ISBN 978-1-55558-059-9.
- Writing OpenVMS Alpha Device Drivers in C, Margie Sherlock, Leonard Szubowicz. ISBN 978-1-55558-133-6.
- Writing Real Programs in DCL, second edition, Stephen Hoffman, Paul Anagnostopoulos. ISBN 978-1-55558-191-6.
Spoljašnje veze
- HPE OpenVMS Systems website
- HPE OpenVMS System Software Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. октобар 2018)
- HPE OpenVMS: What’s New for OpenVMS
- VMS Software: Current Roadmap and Future Releases
- OpenVMS 20th anniversary (1997) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. јул 2018), contains historical facts
- OpenVMS 30th anniversary (2007) на сајту Wayback Machine (архивирано 2013-12-03), contains historical facts
- Arne Vajhøj's OpenVMS Bibliography
- comp.os.vms Usenet group, archives on Google Groups
- OpenVMS accounts Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. децембар 2019) on DEC Alpha, VAX and IA64 architecture at Polarhome
- Hoffmanlabs.org HP OpenVMS FAQ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. јануар 2020)
- OpenVMS beginner's FAQ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (8. фебруар 2011)
- Introductory Info for New OpenVMS Hobbyists Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. децембар 2019), at Hoffmanlabs.org
- OpenVMS HELP pages Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. мај 2014)
- MVP Systems Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. септембар 2019)
- OpenVMS.org на сајту Wayback Machine (архивирано 2015-03-21)
- OpenVMS Hobbyist Program
- OpenVMS Programmer's Corner, primarily HP BASIC programs
- OpenVMS Resource Center, OpenVMS FILESERV
- OpenVMS Web Ring
- Process Software
- Virtually Unhackable на сајту Wayback Machine (архивирано 2011-07-15), DEF CON9
- VMS Operating System Is 30 Years Old; Customers Believe It Can Last Forever, InformationWeek, November 3, 2007
- OpenVMS application status report as of 1 October 2007 (102 pages long table of applications)}-
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.