Phaseolus

Phaseolus
Обични пасуљ
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiospermae
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Rosids
Ред:
Fabales
Породица:
Fabaceae
Потпородица:
Faboideae
Племе:
Phaseoleae
Потплеме:
Phaseolinae
Род:
Phaseolus

L. 1753
Врсте

око 70 врста

Синоними
  • Alepidocalyx (Piper)
  • Minkelersia (M.Martens & Galeotti)
  • Rudua (F.Maek.)

Phaseolus или пасуљ/грах је род једногодишњих зељастих биљака из породице бобова (лат. Fabaceae). Род чини око 70 врста биљака пореклом углавном са подручја Мезоамерике.[1] Плодови биљака из овог рода се узгајају од најранијих периода људске историје превасходно због семена које има високе нутритивне вредности. Познато је да су чак 4 врсте из овог рода узгајане због својих плодова на подручју Мезоамерике још у претколумбовско време.[2]

Најраширенија врста из овог рода која се данас узгаја на глобалном нивоу широм света је обични пасуљ (Phaseolus vulgaris).

У неким ранијим таксономским класификацијама овај род је обухватао знатно више врста, а које су укључивале и врсте из сродног рода Vigna. По савременим таксономским класификацијама род Phaseolus чине искључиво врсте аутохтоне на подручју Средње Америке.

Етимологија

Биномијалну номенклатуру и име рода одредио је Карл фон Лине 1753. године, формирајући име рода на основу грчке речи за пасуљ φάσηλος.[3]

Опис рода

Врсте из овог рода су зељасте, углавном једногодишње биљке пузавице. Листови су примарно сложени, непарно перасти и троделни. На лисној дршци се углавном налазе по три засебне лиске срцастог компактног облика.

Цветови су моносиметрчи, увек су двополни и са двобојним перијантом. Чашица се најчешће састоји од 5 сраслих листића, а некада је и двоусната. Круница је изграђена од 5 листића распоређених у три круга и има лептираст облик. Горњи, слободни и највећи крунични листић означава се као заставица (vexilum), два бочна и слободна листића као крила (allae), док два унутрашња и међусобно срасла листића граде чунић (carina).

Цвет најчешће садржи 10 прашника, знатно ређе између 5 и 9 прашника. У већини случајева долази до моноделфије, односно да срастања свих прашника у један снопић, а у знатно ређим случајевима један прашник, онај последњи и највиши, остаје слободан (такозвана диделфија). Опрашивање се најчешће обавља ентомофилно. Тучак се састоји од само једног оплодног листића, док се нектарије налазе у основи крунице или прашника. Цветови су груписани у гроздове, класасте или главичасте цвасти, док су ређе један до два цвета пазушасто постављена.

Плод је махуна унутар које се налази семе бубрежастог облика. Семе свих врста садрже легумин и скроб. Храњиве материје се углавном магационирају у меснатим котиледонима.

Све биљке из овог рода су значајни азотофиксатори.

Нутритивна вредност

У људској исхрани осушен плод се обично назива грах (пасуљ), док се зелена махуна назива боранијом (често и само махуном).

Осушено семе
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.393 kJ (333 kcal)
60 г
Шећери2 г
Прехрамбена влакна25 г
1 г
24 г
Витамини
Витамин Б5
(16%)
0,8 mg
Фолат (Б9)
(99%)
394 μg
Минерали
Калцијум
(14%)
143 mg
Гвожђе
(62%)
8 mg
Магнезијум
(39%)
140 mg
Остали конституенти
Вода12 г
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Зелена махуна
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија129 kJ (31 kcal)
7 г
Шећери1,4 г
Прехрамбена влакна3,4 г
0,1 г
1,8 г
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
35 μg
Витамин Ц
(19%)
16 mg
Минерали
Калцијум
(4%)
37 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Најзначајније врсте

Од укупно око 70 врста које припадају овом роду најзначајније су:[4]

  • Зелена махуна и лист
    Зелена махуна и лист
  • Одрасле биљке
    Одрасле биљке
  • Зрело осушено семе
    Зрело осушено семе
  • Плод, семе, лист и цвет
    Плод, семе, лист и цвет

Види још

Референце

  1. ^ Delgado-Salinas, A.; Thulin, M.; Pasquet, R.; Weeden, N.; Lavin, M. (2011). „Vigna (Leguminosae) sensu lato: the names and identities of the American segregate genera”. American Journal of Botany. 98 (10): 1694—715. PMID 21980163. doi:10.3732/ajb.1100069. 
  2. ^ Rosales-Serna, R.; Hernández-Delgado, S.; González-Paz, M.; Acosta-Gallegos, J. A.; Mayek-Pérez, N. (2005). „Genetic Relationships and Diversity Revealed by AFLP Markers in Mexican Common Bean Bred Cultivars”. Crop Science. 45 (5): 1951. doi:10.2135/cropsci2004.0582. 
  3. ^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon s.v. φάσηλος
  4. ^ ILDIS Version 6.05

Спољашње везе

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.