Piper longum
| Piper longum | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. longum
|
| Биномно име | |
| Piper longum L. 1753
| |
Индијски дуги бибер (Piper longum) тропска је скривеносеменица из рода Piper, односно из породице Piperaceae. Пореклом је из југоисточних делова Индије (Малабарска обала) и југоисточне Азије. У санскрту ова врста бибера се зове „пипали” (pippali), и на основу тог имена Карл Лине је одредио научну класификацију целог рода 1753. године.[1][2][3]
У односу на данас најраширенију врсту бибер Piper nigrum (црни бибер) индијски дуги бибер се разликује превасходно у изгледу плода који је код ове врсте дугуљаст и чини га мноштво ситних зрнаца величине семена мака распоређених у ресе сличне онима код леске. У односу на црни бибер ова врста је знатно интензивније ароме и јачег укуса. Главни разлог опорости плодова је алкалоид пиперин, а за разлику од осталих врста индијски дуги бибер садржи органско једињење пиперлонгумин (хемијска формула C17H19NO5) ком се приписују антиканцерогена својства.
По облику плодова најслићнија му је врста Piper retrofractum (Јавански дуги бибер).
Историја
У писаним изворима дуги бибер као биљка и лековити плод помињуе се у древним индијским текстовима о Ајурведи где је детаљно описан. У античкој Грчкој први пут се појавио вероватно током VI века пре нове ере где га је као медикамент описао Хипократ са Коса. Детаљан обис целе биљке први је дао Теофраст. Са друге стране Плиније Старији је веровао да су црни и дуги бибер плодови исте биљке. Све до открића Америке дуги бибер је био једна од најпознатијих и најпопуларнијих зачинских биљака у Европи, а потом га је по значају заменила чили папричица која захваљујући капсаицину има сличан љут укус, а далеко је лакша за узгој.
Дуги бибер данас је готово занемарен у европским кухињама, а нешто ширу примену има у гастрономијама Индије, Индонезије, Малезије и Непала.
-
Осушени плодови -
Лист и плод -
Осушени корен дугог бибера − гантода
Види још
Референце
- ^ Sesha Iyengar, T.R (1989). „Dravidian India”. ISBN 9788120601352.
- ^ Rawlinson, H. G (01. 05. 2001). „Intercourse Between India and the Western World: From the Earliest Times of the Fall of Rome”. ISBN 9788120615496.
- ^ Barnett, Lionel D (01. 01. 1999). „Antiquities of India: An Account of the History and Culture of Ancient Hindustan”. ISBN 9788171564422.
Спољашње везе
- McGee, Harold (2004). On Food and Cooking (Revised Edition). Scribner. ISBN 0-684-80001-2. pp 427-429, "Black Pepper and Relatives".
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.