RIP (енгл. Routing Information Protocol) је први развијен и најједноставнији протокол рутирања. Због своје једноставности данас се још увек користи у мрежама са малим бројем рутера. Првобитно је описан у RFC 1058 документу, да би касније након низа измена^[1][2] изашла и друга, побољшана верзија протокола RIPv2 дефинисана у документу RFC 2453 (новембра 1998.). RIP је интерни протокол рутирања (енгл. Interior Gateway Routing Protocols). Користећи Белман-Фордов алгоритам (енгл. Bellman-Ford Algorithm) динамички ажурира табеле рутирања рутера унутар истог аутономног система. Као метрику узима скок (енгл. hop) то јест удаљеност од мреже, што га сврстава у групу протокола рутирања на основу вектора удаљености (енгл. Distance Vector Routing Protocols).

RIPv1 је развијен 1980-их. година у компанији Зирокс (енгл. Xerox) из раније верзије протокола (GWINFO) (енгл. Gateway Information Protocol). Развојем Зироксових мрежних система из (GWINFO) протокола произашао је RIPv1. Убрзо, протокол је био примењен у мрежним системима различитих произвођача, што је довело до његове стандардизације 1988. године.
RIPv1 има следеће кључне карактеристике:

• За метрику узима удаљеност изражену у броју рутера до одредишне руте (ИП мреже): сваки пређени рутер представља један скок.
• Највише скокова до дестинације може бити 15, изнад чега се дотична мрежа сматра недосежном.
• RIPv1 информације о рутама се шаљу по свим интерфејсима (као броадкаст поруке).
• Поруке се шаљу периодично на сваких 30 секунди или при промени топологије.
• Као адресе мрежа, користи класне IP адресе (у порукама се не шаље маска).

Наводимо информације о пољима RIPv1 поруке^[3]:

• Команда (8 бита): одређује тип поруке (да ли је порука захтев или одговор на захтев).
• Верзија (8 бита): за прву верзију RIP протокола узима се вредност 1.
• Поље попуњено нулама (16/32 бита): поља предвиђена за даљу надоградњу протокола.
• Коришћена фамилија адреса (AFI) (енгл. Address family identifier) (16 бита): За IP протокол узима се вредност 1.
• Адреса мреже (32 бита): класна адреса мреже, адреса одредишне руте.
• Метрика (32 бита): удаљеност изражена у броју рутера до одредишне руте.

RIPv2 уводи следећа побољшања у односу на RIPv1:

• Представља безкласан протокол рутирања, поред адресе мреже наводи и подмрежну маску.
• Поседује механизме аутентикације, уведене ради сигурности.
• Подржава подмрежне маске променљиве дужине VLSM (енгл. Variable Length Subnet Masking)
• Уместо броадкаст адреса користи мултикаст адресе.
• Подржава мануелно сумирање рута.

RIPng (енгл. Routing Information Protocol next generation) дефинисан је у документу RFC 2080, представља једноставан протокол рутирања, као и његови претходници он је исто интерни протокол рутирања на основу вектора удаљености. RIPng има следеће карактеристике:

• Сличан је RIPv2, на њему је базиран.
• Користи групу мултикаст адреса FF02::9 за слање пакета.
• Користи IPv6 за транспорт, садржи поред IPv6 адресе мреже и префикс.
• За слање измена узима UDP порт 521

• Malkin, Gary Scott (2000). RIP: An Intra-Domain Routing Protocol. Addison-Wesley Longman. ISBN 0-201-43320-6.
• Edward A. Taft, Gateway Information Protocol (revised) (Xerox Parc, Palo Alto, May, 1979)
• Xerox System Integration Standard - Internet Transport Protocols (Xerox, Stamford, 1981)

Потражите RIP у Викиречнику, слободном речнику.

• Списак интернет протокола
• Протокол рутирања