SOCKS

TCP/IP
Слој апликације
DHCP  • DHCPv6  • DNS  • FTP  • HTTP  • IMAP  • IRC  • LDAP  • MGCP  • NNTP  • BGP  • NTP  • POP  • RPC  • RTP  • RTSP  • RIP  • SIP  • SMTP  • SNMP  • SOCKS  • SSH  • Telnet  • TLS/SSL  • XMPP  • (више)
Транспортни слој
TCP  • UDP  • DCCP  • SCTP  • RSVP  • (више)
Слој мреже
IP (IPv4  • IPv6)  • ICMP  • ICMPv6  • ECN  • IGMP  • IPsec  • (више)
Слој везе
ARP/InARP  • NDP  • OSPF  • Tunnels (L2TP)  • PPP  • Media access control (Ethernet  • DSL  • ISDN  • FDDI)  • (више)

SOCKS je интернет протокол који размењује интернет пакете између клијента и сервера кроз прокси сервер. SOCKS5 по избору пружа аутентификацију тако да само овлашћени корисници могу приступити серверу. Практично, SOCKS сервер повезује TCP везе са произвољном IP адресом, и пружа начин за прослеђивање UDP пакета.

SOCKS дјелује на нивоу 5 модела (сесијски слој, средњи слој између презентацијског и транспортног слоја). SOCKS сервер прихвата надолазећу везу клијената на TCP порт 1080.[1][2]

Историја

Протокол је оригинално дизајниран од стране Давида Кобласа, системског администратора компјутерског система. Након што је Silicon Graphics преузео MIPS 1992. године, Коблас је представио рад о SOCKS-у на овогодишњем Усениковом симпозијуму о безбедности.[3], чинећи SOCKS јавно доступним.[4] Иинг-Да Лi из NEC-а је протокол проширио на верзију 4.

Референтна архитектура и клијент SOCKS-a су у власништву компаније Permeo Technologies,[5] одступање од NEC-а. (Blue Coat Systems je откупио Permeo Technologies.)

Првобитно је SOCKS5 протокол био безбедносни протокол који је firewallima и другим безбедносним производима олакшао администрацију.[1] Дозвољен је од стране IETF-а 1996.[1] као RFC 1928. Протокол је развијен у сарадњи са Aventail Corporation, чији су маркети изван Азије.[6]

Кориштење

Природа SOCKS-а на нивоу круга/сесије чини га свестраним алатом за просљеђивање било ког TCP (или UDP од SOCKS5) промета, стварајући добар интерфејс за све врсте алата за рутирање. Може се користити као:

  • Алат за заобилажење који омогућава промету да заобиђе филтрирање Интернета како би приступио садржају који је на други начин блокиран, нпр. Владе, радна места, школе и веб услуге специфичне за земљу:[7] Будући да је SOCKS врло препознатљив, уобичајен је приступ представљању SOCKS интерфејса за софистицираније протоколе:
    • Tor onion проски софтвер представља SOCKS интерфејс својим клијентима.[8]
  • Омогућавање сличне функционалности виртуелној приватној мрежи, омогућавајући преношење веза на "локалну" мрежу сервера:
    • Неки SSH пакети, попут OpenSSH, подржавају динамичко просљеђивање портова који кориснику омогућава креирање локалног SOCKS проксија.[9] Ово корисника може ослободити ограничења повезивања само на унапријед дефинисани удаљени порт и сервер.

Референце

  1. ^ а б в RFC 1928
  2. ^ „Service Name and Transport Protocol Port Number Registry”. Internet Assigned Numbers Authority. 19. 5. 2017. Приступљено 23. 5. 2017. 
  3. ^ Koblas, David; Koblas, Michelle R.. SOCKS (PDF). USENIX UNIX Security Symposium III. Приступљено 16. 11. 2019. 
  4. ^ Darmohray, Tina. "„Firewalls and fairy tales”. 30 (1). ". ;LOGIN:. .
  5. ^ Архивски индекс на сајту Wayback Machine
  6. ^ CNET: Cyberspace from outer space
  7. ^ „2010 Circumvention Tool Usage Report” (PDF). The Berkman Center for Internet & Society at Harvard University. октобар 2010. 
  8. ^ „Tor FAQ”. 
  9. ^ „OpenSSH FAQ”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2002. г.. 

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.