RIPEMD
RIPEMD (RACE Integrity Primitives Evaluation Message Digest) је класа криптографских функција за сажимање, креираних у Европи од стране Ханса Добертина, Антона Боселара и Барта Принела. Први алгоритми из те класе су дизајнирани 1996. године. Ови алгоритми су креирани на основу алгоритма MD4, и врло су слични алгоритмима из класе алгоритама SHA како по начину рада токо по брзини извођења.
Постоје више верзија овог алгоритма и то: RIPEMD, RIPEMD-128, RIPEMD-160, RIPEMD-256, и RIPEMD-320. RIPEMD је први који је креиран и због низ недостатка данас се не користи иначе је дужине сажетка од 128 бита. Остали алгоритми су наследници оригиналног RIPEMD алгоритма и број у њиховим ознакама представља дужину сажетака. RIPEMD-256, и RIPEMD-320 се данас могу сматрати веома сигурни првенствено због дужине њиховог сажетка.
- RIPEMD је алгоритам креиран у академским круговима, за разлику од SHA алгоритма.
- RIPEMD је мање популаран алгоритам, чиме је и мање проучаван.
- RIPEMD је непатентиран и слободан алгоритам.
У августу 1994. оригинални RIPEMD алгоритам је проваљен, односно пронађена је колизија[1].
RIPEMD сажеци
Пример примене RIPEMD-160 алгоритма. Реченицу у ASCII формату „The quick brown fox jumps over the lazy dog“ пустићемо кроз RIPEMD-160 алгоритам и добићемо 160-битни излаз у хексадецималном облику
RIPEMD-160("The quick brown fox jumps over the lazy dog") =
37f332f68db77bd9d7edd4969571ad671cf9dd3b
Чак и најмања промена само једног слова у реченици имаће као резултат промену целокупног хексадецималног излаза. На пример променићемо d у c:
RIPEMD-160("The quick brown fox jumps over the lazy cog") =
132072df690933835eb8b6ad0b77e7b6f14acad7
Излаз RIPEMD-160 функције у случају празног стринга биће:
RIPEMD-160("") =
9c1185a5c5e9fc54612808977ee8f548b2258d31
Упоређење MD5, SHA-1 и RIPEMD-160 алгоритма
Упоређења RIPEMD-160 алгоритма са MD5 алгоритмом показују да је RIPEMD-160 алгоритам сигурнији од MD5 алгоритма.
| MD5 | SHA-1 | RIPEMD-160 | |
|---|---|---|---|
| Дужина дигеста | 128 битова | 160 битова | 160 битова |
| Дужина блока | 512 битова | 512 битова | 512 битова |
| Број корака | 64 (4 x 16) | 80 (4 x 20) | 160 |
| Највећа дужина поруке | - | 2^64-1 битова | 2^64-1 битова |
| Примитивних логичких функција | 4 | 4 | 5 |
| Број константи | 64 | 4 | 9 |
| Запис битова | Little endian | Big endian | Little endian |
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.