Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1710-е 1720-е 1730-е 1740-е 1750-е
Године:	1733 1734 1735 1736 1737 1738 1739
1736 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1736. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• јануар — Побуна у капетанату Шид у Подунавској граници.
• јануар — Управник Баната ген. Хамилтон затражио да се дозволи врбовање Личана и Примораца за насељавање у Банат - многи Личани и Крбавци продају стоку, земљу па и војне чинове.
• јануар — Надир Афшар одржао курултај на Муганској равници: пристали су на предлог да постане нови владар Ирана, уместо малог Абаса III, што је крај сафавидске династије. Надир захтевао да се сунитске праксе прихвате као легитимне.
• 26. јануар — Станислав Лешћински абдицира са пољског престола, чиме Аугуст III остаје неспорни владар Пољске. Станислав на пролеће напушта Кенигсберг и настањује се у замку Меудон у Француској.

• фебруар — Сељаци, Срби и део Хрвата, побунили се на спахилуку Нуштар.
• 12. фебруар — Лотариншки војвода Франц Стефан се жени за аустријску принцезу Марију Терезију (владарски пар 1740-65). Ово је почетак владарског дома Хабсбург-Лотхринген, који ће владати Светим римским/Аустријским царством до 1918.
• 20. фебруар — Побуна српских сељака на спахилуку Вуковар, источно од Вуке - вође су биле у тамници годину дана, сељаци су добили неке олакшице.

• 8. март — Надер-шах Афшар је крунисан за шаха Ирана (до 1747), сматрају га једним од највећих владара те земље. Афшаридска Монархија траје до 1796.
• март — Српски сељаци се побунили на спахилуцима Илок и Земун, интервенисала војска из Петроварадина и Београда. Двор ће касније упутити комисију да испита узроке немира у Славонији и Срему.

• 4. април — Пера Сегединац погубљен на точку у Будиму, због вођства у побуни.
• април — Нишки мухафиз Нишанџи Бећир-паша упућен за заповедника Крима, а у Ниш у мају стиже босански валија Абдулах-паша Мухсинзаде.
• 14. април — Немачки авантуриста Теодор вон Неухоф крунисан за краља Корзике, пошто је прошлог месеца стигао с нешто војне помоћи - у почетку има успеха, напушта острво у новембру да би тражио помоћ али ухапшен је у Амстердаму.
• 14. април — Портеоусови нереди у Единбургу: избијају након погубљења једног кријумчара, капетан гарде Портеоус наређује да се пуца у масу - осуђен је на смрт и на крају линчован у септембру.

• 4. мај — Цар Карло VI и зет Фрањо су закључили тајни уговор: Фрањо ће се одрећи Лорене у корист бившег пољског краља Лешћинског, а добиће Тоскану (1737).
• 26. мај — Битка код Ацкије: Французи и индијански савезници поражени од Чикасава на североистоку дан. Мисисипија.

• 7. јун — Нова јапанска ера је Генбун ("првобитна уљудност", до 1741). Од ове године у Јапану почиње пракса постављања имена ере на новац.
• 8. јун — Сијукси код Шумског језера масакрирали групу француских језуита и трговаца.
• 12. јун — Руско-турски ратови: Руси на јуриш заузели Перекоп.
• 19. јун — У Финској, под вођством Пјера Лоуиса Маупертуиса и уз помоћ Андерса Целсиуса започиње експедиција коју је организирала Француска академија наука, а којој је циљ одредити степен географске ширине.
• 24. јун — У Великој Британији је на снази Закон о вештичарењу, којим су криминализоване оптужбе за вештичарење и магију.
• 28. јун — Руско-турски ратови: Руси на челу са Минихом заузели престоницу Кримских Татара Бахчисарај - град је изгорео, укључујући хански дворац - ова руска војска се током лета због исцрпљености враћа у Перекоп па Самару.
• 30. јун — Руско-турски ратови: Руске снаге на челу са Ласијем заузимају након опсаде турску тврђаву Азов.

• 28. јул — Млетачки Сенат је, због ратне опасности, допустио православнима у Далмацији да изаберу владику - али надбискуп Вицко Змајевић је исходио повлачење дозволе, чак ће уследити рушење неколико православних цркава а Срби ће се почети селити у Аустрију.

• 6. август — Руско-аустријски споразум: Аустрија се обавезује да ће заузети Босну, Албанију до ушћа Дрима, Влашку до Браиле и Молдавију до Прута. Аустријска војска се окупља код Смедерева, у очекивању рата са Османским царством.
• 12. август — Велики пожар у руској престоници Санкт Петербург, страдало 2.000 зграда и неколико палата.

• 13. септембар — Утврда Чељабинск основана на мету башкирског села Силабе, како би чувала пут према Оренбургу од башкирских напада.
• 24. ептембар — Мир између Османског царства и Персије: Османлије препуштају Кавказ, признат је Надир-шах.
• 29. ептембар — У Великој Британији је на снази Закон о џину: увођењем пореза се жели смањити потрошња али долази до нереда - слабо спровођени закон опозван 1743.

• 2. октобар — Синод на планини Либан: оци Маронитске цркве одобравају (арапски) текст канона, чију је латинску верзију донео папин легат Ђусеппе Симоне Асемани. Успостављена је хијерархијска организација цркве.
• октобар — Близу Ногалеса у Мексику, на ранчу званом Аризона, откривено сребро у виду великих плоча и лопти - трагачи ускоро долазе али их војска спречава.
• октобар — Издат ферман органима власти између Ниша и Подгорице о репресији непослушних - брдска племена, нарочито Васојевићи, одбијају плаћање харача, у Колашину је раније пала једна турска глава; немири су и у пиротском крају, повереницима Порте одбијају откуп жита.

• новембар — Покрет колона у приморској млетачкој Далмацији: сељаци Каштела и задарске околине ускратили плодове поседницима земље - власти ће тек 1739. позатварати вође.
• новембар — Исељавање из Босне у Карловачки генералат: Теодор Малбаша прешао са 100 српских породица.
• новембар — Руско-турски ратови: пошто је већи татарски одред пробио Украјинску линију, пљачкају околна села.

• 7. децембар — Уз учешће Беџамина Франклина, у Филаделфији основана прва посвећена добровољна ватрогасна бригада у Америци.
• децембар — Војвода Хилдбургсхаусен стигао у Крижевце, задужен од цара да смири ситуацију у Вараждинском генералату и истражи притужбе. Након ових немира, најутицајнија особа међу официрима у генералату је кап. Петар Љубојевић.

• Бивши велики везир Али-паша Хећимоглу долази први пут за намесника у Босну (до 1740). У земљи је 1736-37. глад због временских непогода.
• Кнез-надбискуп Маинза Филип Карл вон Елтз-Кемпеник купио добро Вуковар, на коме ће касније бити изграђен Дворац Елтз.
• Митрополит Вићентије Јовановић склопио уговор са Емануилом Козачинским, новим руководиоцем школе у Карловцима. Ове године је изведена и трагедија Козачинског "о смерти Уроша Пјатаго, посљедњаго царја сербскаго" (објављена 1798. у преради Јована Рајића).
• У Београду има 400 немачких породица и још нешто других националности из Аустријског царства.
• У Београду банкротирала пивара браће Кепиш - дозвољено прављење пива свакоме ко плати 15 гроша по акову, у граду има још три пиваре.
• Обновљен живопис у манастиру Драчи код Крагујевца. На Фрушкој гори почиње градња цркве манастира Јазак (до 1758), подижу се и зграде манастира Грабовац код Сексарда (до 1741). Обновљен је и проширен манастир Подмаине код Будве.
• У Јерусалиму пронађено Асеманијево еванђеље, глагољски кодекс из раног 11. века.
• Основан Сан Хосе, данас главни град Костарике.

• 21. април — Еуген Савојски, аустријски војсковођа

• 16. септембар — Габријел Фаренхајт, немачки физичар. (*1686)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума