Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1710-е 1720-е 1730-е 1740-е 1750-е
Године:	1731 1732 1733 1734 1735 1736 1737
1734 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1734. је била проста година.

• јануар — Изасланство београдског црквено-народног сабора стиже у Беч: тражи опозив деклараторија из 1727. и '29. којима су сужене српске повластице. Еуген Савојски обећава да ће се заузети за српску ствар.
• 17. јануар — Рат за пољско наслеђе: Август III од Саксоније, изабран од мањине, крунисан у Кракову за владара Пољске-Литваније
• 28. јануар — Умро хетман Запорошке војске Данило Апостол - следећи је Кирил Разумовски 1750-64, након чега је положај укинут.

• 22. фебруар — Рат за пољско наслеђе: руске трупе отпочињу опсаду Данзига, где се склонио, од већине изабрани, пољски краљ Станислав Лешћински.
• 27. фебруар — Шпански краљ Филип V прокламује намеру да поврати Напуљску краљевину од аустријског вицекраља - његов син Карло, војвода Парме, креће према Напуљу следећег месеца. Аустријанци су заузети у Ломбардији а папа га пропушта.

• 19. март — Шпанска флота заузима Прочиду и Исцхиу, отоке код Напуља.

• 9. април — У Светом римском царству објављен Реицхскриег против Француске.
• 9. април — Шпањолци нападају Напуљ, а Карло је у Маддалонију већ добио кључеве града од делегације грађана.
• 10. април — Пожар уништио део Монтреала у Новој Француској - за ово је окривљена робиња Марие-Јосèпхе-Ангéлиqуе и погубљена у јуну.

• 2. мај — Рат за пољско наслеђе: Французи након опсаде заузели Трарбацх на Моселу и срушили тврђаву.
• 10. мај — Карло Бурбон тријумфално улази у Напуљ, његов отац Филип га признаје за сувереног краља. Карло остаје у земљи до 1759. када наслеђује шпански престо (до 1788). Бурбони остају у Напуљу до 1861, с паузама 1799. и 1806-15 (на Сицилији без паузе).
• 25. мај — Рат за пољско наслеђе: Битка код Битонта у којој шпанске трупе наносе одлучујући пораз аустријским снагама у Јужној Италији. Гроф од Монтемара произведен у војводу.
• 25. мај — Рат за пољско наслеђе: Битка за Колорно у војводству Парми: након што су Мерсијеве хабсбуршке снаге заузеле палату у Колорну, франко-пијемонтске снаге су их истиснуле.
• 27. мај — Побуна робова, Аквамуа из дан. Гане, на данском антилском отоку Санкт Јан: франко-швајцарске трупе су повратиле контролу на острву - чишћење преосталих побуњеника траје до августа, многи земљопоседници се тада селе на Сент Крој.

• 6. јун — Завршени избори у Великој Британији: Валолеови виговци задржавају већину, са 330 мандата, 85 мање него раније.
• 12. јун — Рат за пољско наслеђе: Опсада Филипсбурга: француски командант маршал Јамес Фитзџејмс, 1. војвода од Бервика је погинуо током обиласка опсадних радова.
• 12. јун — Млади Карл Едзард постаје гроф Источне Фризије - неспреман је, сталежи га не признају, грофовија ће након његове смрти 1744. припасти Пруској.
• 17. јун — Француски командант у Италији, маршал генерал Клауд Лоуис Хектор де Виларс умире од болести у Торину.
• 29. јун — Рат за пољско наслеђе: Битка на Светог Петра код Парме: скупа франко-сардинска победа, погинуо је хабсбуршки командант фелдмаршал Мерци.
• 29. јун — Депортовани први протестантски ландлери из уже Аустрије у Трансилванију.
• 30. јун — Рат за пољско наслеђе: Пољски гарнизон у Данзигу се предаје Русима, након што је одбијен покушај француског експедиционог корпуса да деблокира град. Станислав бежи у Конигсберг па у Француску, где ће бити посљедњи војвода Лорене 1737-66.

• 16. јул — Митрополит Вићентије Јовановић прекорева у пастирској посланици Београђане јер су повукли децу из школа, прети им лишавањем црквене службе ако их не врате за 40 дана. Митрополит је ове године прописао Правила за учитеље и ученике словенско-латинских и малих словенских школа и Дисциплинска правила за семинаристе Семинара.
• 18. јул — Рат за пољско наслеђе: Капитулацијом гарнизона француским снагама завршена опсада тврђаве Филипсбург чиме француске снаге стичу надмоћ у долини Рајне.
• 19. јул — Рат за пољско наслеђе: Битка код Гуастале у којој француске и сардинијске снаге наносе пораз аустријским снагама у северној Италији.

• 6. август — Шпанске бурбонске трупе након опсаде заузимају Гаету у Напуљском краљевству.

• 2. септембар — Бурбонске трупе војводе од Монтемара заузимају Палермо, затим и остатак Сицилије, Монтемар је вицекраљ до 1737 (Месина, Сиракуза и Трапани одолевају до 1735).
• септембар — Ген. Јохан Андреас вон Хамилтон је заповедник Тамишког Баната уместо погинулог грофа Мерција (до смрти 1738).
• 21. септембар — Царски рескрипт попушта врло мало у погледу српских повластица, искључен фискус из деобе заоставштине српских епископа.

• 14. октобар — Прво предавање на Универзитету у Готингену (Хановер).
• 17. октобар — Скуп Београђана осуђује митрополита Вићентија јер је примио рескрипт од прошлог месеца, овај у касну јесен одлази у Беч, где ће добити заштитно писмо за народ.
• октобар — Почиње конфронтација између Руског и Османског царства због турског мешања у персијске послове, одн. козачких упада у ногајска села (рат почиње следеће године).

• 5. новембар — Рат за пољско наслеђе: Присталице Станислава Лесновског у Пољској формирају Дзиковску конфедерацију - отпор траје до 1736.
• новембар — Из европског дела Турске не смеју се извозити коњи и оружје.
• 24. новембар — Силвестар Ивановић именован за марчанског гркокатоличког епископа (до 1735).
• 30. новембар — Рат за пољско наслеђе: Бурбонске трупе заузимају Капуу наког дугог аустријског Трауновог отпора.

• 24. децембар — Шпански двор, Алказар у Мадриду, изгорео на Бадњидан.

• Православни Вараждинског генералата добили епископа - Симеон Филиповић (до 1743), ранији костајнички ђакон, кога су банско-католичке власти отерале са Баније.. Седиште му је манастир Лепавина, тј. Северин, док је манастир Марча за сада остао гркокатоличким монасима.
• Славонски ген. Кхевенхллер даје предлоге за побољшање положаја крајишника - цар одобрава идуће године, али ствари се развлаче.
• Румелијском валији у Ниш су два пута стизали фермани да истреби друмске разбојнике; људи се поново уписују у јаничаре ради избегавања дажбина и масовно досељавају у градове на штету пољопривреде.
• Умро нишки митрополит Јоаникије, наследиће га Георгије Поповић (1735-37, затим темишварски 1745-57). Кадија је Јоаникијеве ствари пописао и дао на јавну продају - владике су због турске похлепе биле стално у дуговима а живели у беди.
• Срби, исељени из Немачког Београда 1726, сазидали Цркву Рождества св. Јована Претече у Доњој српској вароши (Савамали). Иконостас је насликао Георгије Стојановић, а у граду је боравио и Христофор Жефаровић.
• У Сремским Карловцима изведена барокна школска драма "Траедокомедија (о цару Урошу)" Емануела Козачинског - прва нововремена српска представа.

• 27. фебруар — Томас Конвеј, амерички генерал

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума