1732
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1732 на Викимедијиној остави.
| |
1732. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 10. јануар — Ахмет-пашин уговор између Османског царства и Персије: Османлије задржавају заузето на Кавказу а признају губитке у западној Персији.
- 21. јануар — Руско царство и сафавидска Персија склапају Споразум у Решту којим Русија препушта све територије јужно од реке Куре које је преузела од Персије након Првог руско-перзијског рата (јужна обала Каспијског језера); Персија се заузврат обавезује дати повластице руским трговцима у Персији.
- јануар — Написан хатихумајун с циљем заустављања појава због којих се распада тимарски систем у Османском царству.
Фебруар
- 2. фебруар — Салцбуршки протестанти: пруски краљ им издаје Позивни патент којим их проглашава за своје поданике, пошто их салцбуршки кнез-бискуп протерује - од априла од августа пресељава их се преко 20.000, већина одлази у Источну Пруску.
- 9. фебруар — Први брод Шведске Источноиндијске компаније је кренуо према Кини - враћа се после 18 месеци и знатних жртава, али остварује велики профит.
- 16. фебруар — Објашњавајући рескрипт цара Карла VI: и даље се инсистира на сужавању српских привилегија, односи се само на Србију и Банат.
- 27. фебруар — Надерова Хератска кампања: сломљена је побуна афганских абдалијских племена, Херат је поново под персијском влашћу.
Март
- 9. март — Шпански принц Карлос, на путу према свом војводству Парми и Пјаченци стиже у посету медичијевској Фиренци - Гиан Гастоне га на Ивањдан проглашава за наследника Тоскане, што изазива несугласице са царем Карлом VI, Карлос коначно стиже у Парму у октобру.
- 12. март — Хекимоглу Али-паша је први пут османски велики везир (до 1735), након Топал Осман-паше. Наставља се рад на формирању хумбараџијског (артиљеријског) оџака, на челу са француским преобраћеником Хумбараџи Ахмет-пашом.
Април
- 12. април — Данска азијска компанија добија повељу од краља Кристијана VI, са монополом на 40 година.
- 16. април — Персијски сафавидски шах Тахмасп II је због пораза од Османлија принуђен од Надер-шаха на абдикацију у корист недавно рођеног Абаса III. Надер-шах се и формално проглашава владарем 1736, а последњи Сафавиди су убијени 1740.
Мај
- мај — Долазак немачког одреда од 200 људи и гласине о повратку коморске власти изазивају још једну побуну Срба у Лици.
- 13. мај — Под утицајем хабсбуршке интервенције, корзикански побуњеници потписали споразум по коме се враћа власт Ђеновске републике - злоупотребе се настављају па је устанак обновљен 1734.
- 20. мај — Антоине Грималди постаје регент Монака, пошто су се његов зет и сестрић, Жак I и Оноре III вратили у Париз (чак до 1784).
Јун
- 6. јун — Карло Рузини је нови млетачки дужд, након умрлог Алвисеа Моценига (до 1735).
- 9. јун — Тајни савет Џорџа II финализовао повељу Џејмсу Оглетхорпеу за оснивање Провинције Џорџије, последње и најјужније од 13 првобитних америчких колонија.
- 10. јун — Цар Карло VI је грешком смртно ранио у лову кнеза Адама Франза у Шварзенбергу, умире сутрадан.
Јул
- 1 - 2. јул — Шпанци повратили градове Оран и Мерс ел-Кéбир у Алжиру, које су изгубили 1708. - задржавају их до 1792.
Аугуст
- аугуст — Руски истраживач Михаил Гвоздев допире до Рта Дежњев на крајњем истоку азијског континента одакле ће, као први Европљанин, прећи Берингов мореуз и открити Рт Принца од Велса на крајњем западу Северне Америке.
- 16. аугуст — Малтешки витезови победили Османлије у поморској бици код Дамијете у Египту - радило се о трговачком конвоју али терет још није био утоварен.
Септембар
- 13. септембар — Споразум три црна орла: Русија и Аустрија се договарају, чему се Пруска придружује у децембру, у вези наследства у Пољској-Литванији (Аугуст II Јаки умире почетком следећег фебруара) - није ратификован, планови су промењени следеће године.
- 16. септембар — Монтреал је погођен земљотресом и пожаром, страдало је 30% кућа.
- 23. септембар — Џунгарско-ћинговски ратови: Халха Монголи, савезници кинеске династије Ћинг, поразили Џунгаре код манастира Ердене Зуу - Кина затим склапа мир са Џунгарском канатом, следећи сукоб је 1755.
- септембар — октобар — Глад ере Кyōхō у Јапану: род пиринча је скоро четири пута мањи него иначе, због најезде скакаваца и епидемије међу теглећим животињама - до марта званично умире 12.172, а можда и 169.000 људи.
Октобар
- 7. октобар — Ген. Флорент-Јеан де Валлиере је задужен од краља Луја XV да побољша метод ливења топова - де Валиèреов систем траје до половине 1760-тих.
- 16. октобар — Руски адмиралитет даје Витусу Берингу инструкције за другу камчатску кампању, да пронађе Северну Америку (Гвоздевљево достигнуће није познато). Велика северна експедиција траје 1733-43, Беринг није дочекао крај.
Новембар
- 9. новембар — Алфонз Лигуори основао конгрегацију редемпториста у Сцали у Кампанији.
- 11. — 15. новембар — Црквено-народни сабор у Београду: за очување привилегија, позива цара Карла да повуче Објашњавајући рескрипт и раније деклараторије, послата делегација у Беч.
- 29. новембар — Ирпинијски земљотрес у хабсбуршком Напуљском Краљевству, број мртвих процењен на 1.940.
Децембар
- 1. децембар — Произведен први челик у фабрици у данашњем граду Пјервоураљск у Русији.
- 7. децембар — У лондонској четврти Ковент Гарден отворена Краљевска опера у Лондону.
- децембар — Исмаил-паша именован за нишког мухафиза, након Мехмед-паше.
- 17. децембар — Умире кнез Лихтенштајна Јосеф Јохан Адам, наслеђује га Иван Непомук Карло, регент до 1745. је Јосип Вензел.
Кроз годину
- У Босни се опет појавила куга, с прекидима траје десет година; кроничар каже да у Сарајеву, Мостару и Бањој Луци умире 300 особа сваког дана.
- Гроф Кордуа покушава реорганизовати Вараждински генералат: снизио је плате војницима а повисио заповедницима, предлаже укидање старе крајишке самоуправе, што изазива отпор.
- На иницијативу Николе Поповића, двор послао комисију у Вараждински генералат да раздвоји православне од унијата - скоро сви крајишници се изјашњавају за Православну цркву.
- Уређење пловидбе на Сави до Сиска.
- У Београду се помиње Велика школа или Академија, вероватно виша гимназија, која рад мора наставити у Сремским Карловцима, а остаје само нижа дворазредна гимназија или Латинска школа.
- У Карловачкој архидијецези 104 цркве и свештеници у Срему имају 465 књига "србуља" и 681 примерак руских књига.
- 1732-40 - Богословска школа у Новом Саду, за даље студије се одлази у Русију.
- Пештански магистрат не прима у своју скупштину и одбор српске грађане и забрањује им даље досељавање.
- Обновљен Коканд на истоку данашњег Узбекистана, седиште каната до 1876.
Рођења
Фебруар
- 22. фебруар — Џорџ Вашингтон, амерички генерал и 1. председник САД (*1799).
Март
- 31. март — Јозеф Хајдн, аустријски композитор и диригент.
Смрти
Август
- 31. октобар — Виторио Амедео II од Сардиније, војвода од Савоја.
Децембар
- 17. децембар — Јозеф Јохан Адам од Лихтенштајна, лихтенштајнски кнез
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.