Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1710-е 1720-е 1730-е 1740-е 1750-е
Године:	1730 1731 1732 1733 1734 1735 1736
1733 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1733. је била проста година.

• 4. јануар — Умро је бан Иван В. Драшковић, наследиће га угарски великаш Јожеф Антал Естерхази (до 1741).
• 13. јануар — Умро краљ Аутхаyе Тхаи Са. Његов брат Боромакот покреће рат против својих нећака и узима престол (до 1758).

• 1. фебруар — У Варшави умире пољски краљ Август II Јаки, а чијег наследника мора одредити Сејм, што изазива борбу између присталица његовог сина, саксонског престолонаседника Августа и бившег краља Станислава Лешћинског у коју ће се укључити европске велесиле.
• 12. фебруар — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.
• 15. фебруар — Османско-персијски рат: персијски генерал Надер Афшар започиње велику опсаду Багдада (до јула).
• фебруар — Руска Велика северна експедиција: групе Шпангберга, Беринга, одн. академска група крећу на пут истраживања источних крајева Сибира и западних обала Аљаске (до 1743).

• март — Теодор Андреј Потоцки, надбискуп Гниезног и примас Пољске, присталица Лешћинског, сазива племићку скупштину у сврху избора краља.
• 12. март — Царица Ана Ивановна зове Србе у Српски хусарски пук.
• 25. март — У Великој Британији ступа на снагу Закон о судским процедурама - енглески језик је обавезан у судовима, уместо правног француског и латинског.

• 6. април — Британски премијер Роберт Вапол је због великог отпора принуђен повући предлог Закона о акцизи (трошарини), којим би били оптерећени вино и дуван и који би омогућио цариницима да претресају приватне домове у потрази за неопорезованом робом.
• април — Пољски конвокациони Сејм забрањује кандидатуру странаца за престо - то искључује сина претходног владара, као и португалског принца Мануела.

• 1. мај — У Пруској се уводи кантонални систем: сваки регрутни округ даје једну регименту, пруска војска се удвостручава (укинуто 1813).
• 17. мај — У Великој Британији потписан Закон о меласи, којим се уводи такса на меласу увезену из небританских колонија, пре свега француских карипских у британске америчке колоније - претња за индустрију рума у Новој Енглеској, али ови прибегавају шверцу.

• 12. јун — Пруски престолонаследник Фридрик се мимо своје воље оженио Елизабетом Кристином (краљевски пар 1740-86).
• 15. јун — Данска западноиндијска компанија купује од Француске напуштено карипско острво Саинт Цроиx.
• 15. јун — Хабсбуршке трупе напуштају Корзику. Ђенова даје неке уступке, али до нове побуне долази следеће године.

• 15. јул — Ураган погодио шпанску флоту с благом код Флорида Кеyса, страдало је 17 бродова.
• 19. јул — Османско-персијски рат: у Бици код Самаре, османски генерал Топал Осман-паша је потукао Надера, што води подизању опсаде Багдада.

• 11. август — Руске трупе под маршалом Лацyјем прелазе пољско-литванску границу како би подупрле младог Августа на изборном Сејму.
• август — Београдски бискуп Антон гроф Турн-Валсасина премештен у Печујску бискупију, а у Београд долази Антон гроф Енгел од Ваграјна (до 1736).
• 19. август — Ловенволдеов уговор: Русија и Аустрија подржавају Аугуста III за пољског краља.

• 5. септембар — У Напуљу приказана Перголесијева озбиљна опера Ил пригиониер супербо, али остао је упамћен интермецо, комична Ла серва падрона ("Служавка господарица").
• 8. септембар — Благдан Госпе од здравља у Алгемесíју у Валенсији - први пут се спомиње игра муиxеранга.
• 12. септембар — У Варшави, 12.000 пољских племића за новог краља изабире Станислава Лешћинског, кога је прије тога јавно била подржала Француска.
• 25. септембар — Јак земљотрес погодио Београд.
• 26. септембар — Тајни Торински уговор: Французи ће помоћи Савоји у заузимању Милана, у замену за право пролаза.

• 5. октобар — 3000 пољских племића које је из Варшаве прешло у суседну Прагу под заштиту руске војске, за новог пољског краља изабире Аугуста III кога је такође подржало Свето Римско Царство (аустријски Хабсбурговци).
• 10. октобар — Француска објављује Светом Римском Царству и Саској рат, чиме започиње Рат за пољско наслеђе. Француској се придружују Шпанија и Савоја. Британија и Холандија остају неутрални.
• 12. октобар — Французи заузели Нанси, главни град Војводства Лорена.
• 24. октобар —- Рат за пољско наслеђе - талијански театар: Франко-савојске трупе улазе на миланску територију.
• 24 - 26. октобар — Битка код Киркука или Агх-Дарбанда: убедљива персијска победа ген. Надера над Османлијама, при чему гине Топал Осман-паша. Надер је не може искористити због Мохаммад Кхан Балуцхове побуне на југу Персије.
• 14 - 28. октобар — Рат за пољско наслеђе: Французи под Бервицом опседа и заузима Кехл на Рајни прекопута Страсбоурга - ипак зимују са француске стране Рајне, да не би изазвали Британце.
• 31. октобар — Умро Еберхард Лудвиг, војвода Виртемберга, наслеђује га рођак Карл Александер, тренутно гувернер Србије (до 1737). Генерал Марули привремено долази на чело Београдске администрације (до 1738).[3]

• 3. новембар — Франко-савојске трупе заузеле милански град, док је аустријски гувернер задржао тврђаву. Следећа три месеца се уклањају преостале аустријска утврђења у војводству.
• 7. новембар — Уговор из Ескориала је први Породични пакт шпанских и француских Бурбона: шпански принчеви би добили старе поседе у Италији.
• 7. новембар — Кнез Монака Жак је и формално абдицирао у корист свог 13-годишњег сина Онореа III - обојица живе у Паризу, регент у Монаку је дечаков ујак Антоине Грималди, све до 1784.
• 23. новембар — Побуна робова, Аквамуа из дан. Гане, на данском антилском острву Санкт Јан - владају већим дијелом острва до маја.

• 19. децембар — Неуспешно освајање Багдада од Османског царства, персијски владар Надер Шах потписује Багдадски споразум са османским гувернером, Ахмад Кан-пашом, а Турци и Иранци се слажу да врате границу између два царства на линије пре османске инвазије на Иран 1732. године.

• Правило за протопрезвитере: врше надзорну власт над малим или тривијалним школама, утичу на родитеље да школују децу и да имућни завештају део иметка школама. На позив митрополита Викентија Јовановића, са Кијевско-мохилевске академије на јесен стижу учитељи богословља, филозофије и реторике, укључујући и Емануел Козачински.^[1] Схоластичка гимназија у Сремским Карловцима (1733-1739) је "прво жариште нове, барокне књижевне културе" код Срба.
• Поред редовних школа у Београду, у Србији се помињу школе у Гроцкој и Пожаревцу. Језуитска гимназија у Београду има 60 ђака.
• Митрополитска библиотека има 435 рукописних и штампаних књига на разним језицима.
• Вараждински генералат: крајишници се одупиру покушајима грофа Кордуе да уведе нове статуте, власти их остављају на миру јер је почео рат, па је завладао неред.
• Новопостављени командант Славоније Франц Антон фон Кевенхилер путује земљом, констатује да је скоро запустела и да се нико не брине о "рацкој нацији" - "монструозна чиновничка привреда" води исељавању и разбојништву.
• У Карловачком генералату се појавили куга, оскудица и глад, следи талас исељавања у Славонију и Угарску. У Босни је куга од прошле године.
• Госпић је седиште личкога стожера и бригадно мјесто Оточачке пуковније.
• У Монголији је основан будистички манастир Манзушир.

• 13. март — Џозеф Пристли, енглески хемичар и филозоф. (†1804).

• 1. фебруар — Август II Јаки, кнез-изборник Саксоније, краљ Пољске и велики кнез Литваније

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума