1744
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1744. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 7. јануар — Мариа Ана, млађа сестра Марије Терезије удала се за њеног девера Карла Лоренског - убрзо су именовани за гувернере Аустријске Холандије, али Марија Ана умире већ у децембру.
- 24. јануар — На шпанским Филипинима, на Бохолу, почиње Дагохоyева побуна која ће потрајати чак до 1829.
Фебруар
- 2. фебруар — Папина енциклика Интер омнигенас упућена католичком свештенству и народу "краљевине Србије" и околних региона: жали се на "суровост неверника и мржњу шизматика" и на то што верници скривају хришћанску веру, па забрањује узимање "турских" имена, одлазак у џамију, кршење поста итд.
- фебруар — Рат за аустријско наслеђе: Снажне олује у Ламаншу присиљавају француске војне и морнаричке команданте да одустану од планиране инвазије Британије - Јакобитски устанак се ипак догађа догодине.
- 20. фебруар — Јоханна Елисабетх вон Холстеин-Готторп и кћи Сопхие, будућа царица Екатарина, стигле у Москву.
- 22. фебруар — Рат за Џенкинсово уво: Битка код Тоулона у којој шпанска морнарица, уз француску помоћ наноси тежак пораз британској Краљевској морнарици.
Март
- 1. март — Велики комет из 1744. је у перихелу: може се видети дању голим оком, затим добија шестоструки реп.
- 5 - 6. март — Народно-црквени сабор у Сремским Карловцима: патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента проглашен за поглавара митрополије; проглашена је привилегија Србима, потврђена прошле године. "Захтеви Будимаца" траже ограничење деспотске власти високог свештенства итд., састављени и "Постулати", адресовани на владара. Марија Терезија је одбацила већину српских захтева, догодине основана Илирска дворска комисија.
- 14. март — Емденска конвенција којом је одређено да Источна Фризија након смрти војводе Карла Едзарда припадне Пруској.
- 15. март — Рат за аустријско наслеђе: Француска формално објављује рат Великој Британији.
Април
- 27. април — Рат за аустријско наслеђе: Франко-шпанске снаге кнеза де Контија заузимају након кратке опсаде сардинску Вилафранцу Маритиму.
- април — Василије Петровић, Савин заменик, договорио у Венецији да се которски пазар отвори за Црногорце.
Мај
- 21. мај — Црногорски владика Сава добија грамату и креће кући из Русије.
- мај — Рат за аустријско наслеђе: Француска војска маршала де Ноаилеса улази у Аустријску Холандија - овог и следећег месеца заузимају Коуртраи (17. 5.), Менин (7. 6.), Кноцке, Фурнес и Ипрес (29. 6.)
- 23. мај — Француским нападом на Кансо у Новој Шкотској почиње Рат краља Џорџа, односно непријатељства између британских и француских северноамеричких колонија.
- 22. мај — Рат за аустријско наслеђе: У Франкфурту потписан споразум којим се Француској и Баварској у савезу против Хабсбурговаца поновно прикључује Пруска.
- 25. мај — Умире Карл Едзард, последњи кнез Источне Фризије - област затим преузима Пруска, у складу са Емденском конвенцијом од прошлог марта.
Јун
- јун — Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци Карла Лоренског нападају француски Алзас.
- 5. јун — У Версају склопљен додатни споразум Француске и Пруске, при чему је потоњој обећан дио Чешке.
- 6. јун — Француском амбасадору Четардиеју је наређено да напусти Русију у року од 24 часа. Канцелар Бестужев-Рјумин односи победу над француским интригама.
- 15. јун — Џорџ Ансон се вратио у Енглеску након четири године пловидбе око света - од првобитних 1.854 морнара преживело је 188, али вратили су се са шпанским сребром.
- 27. јун — Умро темишварски епископ Никола Димитријевић, наследиће га Георгије Поповић (1745-57).
- 28. јун — Пруска принцеза Софиа Аугуста Фредерица (будућа царица Катарина) се ради удаје за руског цара Петра III преобраћује са лутеранства на православље - веридба сутрадан, венчање догодине.
Јул
- 15. јул — Алексеј Бестужев-Рјумин постаје руски велики канцелар.
- јул — Кнез Влашке Михаи Рацовиță умро у Цариграду, наслеђује га Константин Маврокордат (до 1748, његова четврта владавина у тој земљи).
- 18. јул — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Кастелделфина: Французи поразили Сардинце близу Кунеа.
- 29. јул — Османско-персијски рат: Надер-шах Афшар опседа Карс, али се мора вратити у Дагестан да угуши побуну.
- 31. јул — Рат за аустријско наслеђе: Надасдyјева аустријска војска, укључујући Тренкове пандуре, заузима Саверне.
Август
- 8. август — Краљ Луј XV се тешко разболео у Мецу, капелан му одбија отпуст греха док не отера од себе љубавницу Мариа Ана де Маилy-Несле и њену сестру Диана Аделаиде де Лаурагуаис (Мариа Ана се у новембру вратила на двор али је убрзо умрла).
- 12. август — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Велетрија у којој шпанске и наполитанске трупе под краљем Карлом VII наносе тежак пораз Аустријанцима у Лацију.
- 15. август — Французи повратили Саверне, Аустријанци се повлаче из Алзаса.
- 16. август — Пруски краљ Фридрих II покреће војску на Чешку, чиме почиње Други шлески рат.
Септембар
- 16. септембар — Други шлески рат: Аустријски гарнизон у Прагу капитулирао пред Прусима. Ови настављају у централну Чешку, али им Аустријанци и Саси, који су ушли у рат, ометају комуникације.
- септембар — Руска царица Јелисавета је у посети Кијеву, наредила је градњу Маријинске палете (завршена 1752, данас церемонијална резиденција украјинског председника) и Цркве св. Андреја.
- 30. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Франко-шпанске снаге остварују тактички успех над Сардинцима код Мадона делл'Олмо, тј. Цунеа, али до новембра ће се ипак повући преко Алпа.
Октобар
- 4. октобар — Британски брод прве класе ХМС Виктори је потонуо по олуји у Ламаншу са 1.150 припадника посаде, укључујући адмирала Џона Балцхена.
- октобар — На повратку из Русије, владика Сава је у Задру, примио га је генерални млетачки провидур за Далмацију Кверини.
Децембар
- 18. децембар — Марија Терезија наређује протеривање Јевреја из Чешке.
- децембар — У очекивању инкорпорације Славоније и Срема у Угарску, патријарх моли царицу да се претходно на угарској Дијети инартикулишу српске привилегије.
- децембар — Владика Сава се вратио у Црну Гору, затекао "крајину веома смућену", долази до сукобљавања са синовцем Василијем, који је ове године самоиницијативно одлазио у Венецију.
Кроз годину
- Барон Фрањо Тренк регрутује на спахилуцима у Срему, намеће тешке новчане обавезе.
- Граничари упућени на Рајну, део Подунавске ландмилиције. Христифор Жефаровић забележио песму "Срби у Донаверту".
- Пољски краљ Август III саставио пук босанских најамника, који касније служе и Прусима.
- Арабија: Мухамад бин Сауд склопио савез са проповедником Мухаммад ибн Абд ал-Вахабом, оснива Емират Дирија, познат и као Прва Саудијска Држава.
- У Русији отворена Царска фабрика порцелана.
Датум непознат
Рођења
Смрти
Мај
- 31. мај — Александар Поуп, енглески књижевник
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.