Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1720-е 1730-е 1740-е 1750-е 1760-е
Године:	1743 1744 1745 1746 1747 1748 1749
1746 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1746. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 8. јануар — Јакобитски устанак: претендент Чарлс Едвард Стјуарт лако заузима варош Стирлинг али неуспјешно опседа замак.
• јануар — Питер ван Мушенбрук из Леидена јавља да је открио справу за складиштење електрицитета, прву врсту кондензатора, названу Леиденска тегла (Еwалд Георг вон Клеист је јесенас независно открио исту ствар).
• 17. јануар — Битка код Фалкирк Муира: Јакобити поражавају британске снаге које су ишле деблокирати Стирлинг, али у конфузији не користе успех. Британски командант ген. Хавли је пре краја месеца замењен војводом од Кумберланда.

• 11. фебруар — Британски премијер Хенрy Пелхам, као и његов брат Томас, дају оставке захтевајући да у владу уђе и Вилиам Пит Старији - то се убрзо и догађа, с обзиром да краљ Џорџ II не може наћи друго решење.
• 17. фебруар — Рат за аустријско наслеђе: Французи обустављају опсаду Алесандрије, као знак добре воље током преговора са сардинским краљем Карлом Емануелом - овај међутим чека аустријску концентрацију у Италији, омогућену прошлогодишњим миром са Пруском, па да настави рат.
• 22. фебруар — Рат за аустријско наслеђе: опсада Брисела се завршава након три седмице, Аустријанци се предају Французима маршала Маурица де Саxа.

• 5. март — Карло Емануел Сардински наставља италијански театар Рата за аустријско наслеђе: напада Асти, чији се француски гарнизон од 5.000 људи предаје три дана касније.
• 10. март — У Лахору почиње Чота Галлугхара, "мали масакр", убијање Сика - сматра се да их је до јуна страдало 7.000. Наређено је уништавање светилишта и светих записа.

• 16. април — Битка код Кулодена у којој британска (хановеранска) војска под војводом од Кумберланда уништава шкотску јакобитску војску принца Чарлс Едварда Стјуарта, а што представља крај Јакобитског устанка, односно посљедњу копнену битку на тлу Велике Британије.
• април — Генерал Енгелсхофен стигао у Петроварадин да руководи развојачењем границе - наилази на отпор Срба, следеће зиме одлази у Беч по инструкције.

• 1. мај — Посвећена још недовршена Црква Асамових, Асамкирцхе, у Минхену, приватна црква браће Асам - важна грађевина јужнонемачког позног барока.

• 1. јун — Рат за аустријско наслеђе: Французи заузели Антверпен.
• 2. јун — Петербуршки уговор: дефанзивни савез Русије и Аустрије против Пруске.
• 16. јун — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Пиакензе у којој аустријске трупе наносе тежак пораз француско-шпанској војсци, осигуравши тако контролу Хабсбурговаца над највећим дијелом северне Италије.
• 18. јун — Потписан уговор са Самуелом Џонсоном за писање енглеског речника (објављен 1755).
• 22. јун — Рат краља Џорџа, из Француске креће Експедиција војводе д'Анвиллеа према Новој Скотији у Америци, која се до октобра завршава потпуним неуспехом.

• 6. јул — Први карнатички рат, индијски театар Рата за аустријско наслеђе, између Британаца и Француза. Поморска битка код Негапатама је тактички без победника, али Французи долазе у стратешку предност.
• 9. јул — Умире шпански краљ Филип V, након 45 година на престолу - долази његов син Фердинанд VI, звани Учени или Праведни (до 1759).
• 9. јул — Петар Јагодић Куриџа је пуштен из млетачког затвора, након одслужених 40 година казне.
• јул — Париски суд је наредио спаљивање "Филозофских мисли", првог оригиналног Дидроовог дела, које је анонимно објавио.

• 1. август — У знак одмазде због потпоре коју су становници шкотског Височја дали јакобитским побуњеницима, у Шкотској је на снази Закон о проскрипцији, чији је дио Закон о одећи, којим је забрањено ношење килта (забрана ће бити укинута 1782).
• 5. август — Господар Влашке Константин Маврокордат, принуђен проблемом одбеглих кметова, доноси указ којим омогућује њихов откуп, власништво над окућницом и продају производа у замену за одређени број дана рада.
• 6. август — Умро је Кристијан VI, краљ Данске и Норвешке, наслеђује га Фредерик V (до 1766). Зависи од саветника, нарочито А. Г. Молткеа.
• 10. август — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Ротофреда: франко-шпанске снаге одолевају аустријским нападима близу Пиаћенце али се морају повући према Ђенови.
• август — Почиње Конгрес у Бреди, мировни преговори Рата за аустријско наслеђе, развлаче се до 1748.
• 16. август — Војвода Гуастале Гиусепе Мариа Гонзага умире без наследника - земљу прво узима Аустрија, а од 1748. је део шпанско-бурбонске Парме.
• 18. август — У Лондону су, осуђени за издају, посечени шкотски племићи: ерл од Килмарноцка и лорд Балмерино (лорд Ловат је погубљен следећег априла).

• 4. септембар — Керденским уговором је завршен Османско-персијски рат: границе остају исте, Османлије признају афшаридску власт у Персији, договорена размена посланстава.
• 6. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци заузимају Ђенову.
• 9. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Француски експедициони корпус заузима Мадрас, главно британско упориште у Индији.
• 20. септембар — Принц Стуарт је заувек напустио Шкотску.
• 20. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Напад на Лориент: Британци се искрцавају у Бретањи, али се повлаче 7. октобра након бомбардовања града.
• 30. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци у Намуру у Белгији се предају након француске опсаде.

• 2. октобар — Француска флота је захваћена олујом код Мадраса, тону бродови Дуц д'Орлéанс, Феникс и Лyс са 1.100 чланова посаде.
• 11. октобар — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Рокоуxа, близу Лијежа у Белгији, још једна је француска победа у Фландрији, али одлучујућа победа је измакла у овој сезони.
• 22. октобар — Универзитет Принстон основан као Универзитет Њу Џерсија.
• 24. октобар — Битка на Адyару: Французи су одбили скоро десет пута већу армију аркотског наваба Анваруддин Кхана од Мадраса.
• 28. октобар — Катастрофални потрес погађа Перу, при чему су разорени Лима и Каљао.

• 5. новембар — Током турнеје по Европи, носорога Клару је у Бечу видео и царски пар Франц и Марија Терезија.

• децембар — Шејх Мехмед Ужичанин је окупио око себе људе - догодине избија буна у ужичком крају.
• 5. децембар — Рат за аустријско наслеђе Аустро-сардинска инвазија Француске, уз помоћ британске флоте: Бровнеови Аустријанци започињу опсаду Антибеса - траје до почетка фебруара, без успеха.
• децембар — Рат за аустријско наслеђе: Французи покушавају освојити британски Форт ст. Давид код Кудалореа у Индији.
• 19. децембар — Пераштански гусар Крило Цвјетковић је ухапшен од Турака код Драча, два дана касније је обешен. Удовица Гарофалија и још три жене су затворене код скадарског паше, Пераштани их отимају следећег маја.
• 21. децембар — Марија Терезија донела одлуку "да митрополит није глава народа него цркве, те тужбе, које се тичу народа, нека се не шиљу преко њега."

• Мере апсолутистичке државе утичу и на римокатоличку цркву у Хабсбуршкој монархији: строже се забрањује објављивање папинских одлука без државних одобрења, цензура прелази у руке државних надлештава, поново ограничене компетенције црквених судова, уз папино одобрење укинуто неколико празника.
• Војна граница: Хилдбургсхаусен формирао регименте у Карловачком генералату, узбуђени народ и неки виши официри покрећу брињско-личку буну. Регименте су у целој Војној крајини: личка, оточка, огулинска, слуњска, двије банске (петрињска и глинска), крижевачка, ђурђевачка, градишка, бродска и петроварадинска; деле се на батаљоне, компаније и општине, службени језик је немачки.
• Посао формирања славонско-сремских регименти повјерен је фелдмаршаллајтнанту барону Енгелсхофену (од 1747). У Посавској граници образоване три пешачке регименте, Градишка, Бродска и Петроварадинска и две коњичке тј. хусарске. Од крајишника расформиране Поморишке крајине (мањи, филијални, шанчеви Јенопоље, Вилагош, Охаба, Иратош, Симанда и Арад) оснива се земаљска покрајинска милиција. Распуштају се "националне" милиције по угарским градовима (Острогон, Ђур, Коморан, Сигет, Солнок, Велики Варадин), добрим делом састављене од Срба.
• Оточац, Огулин, Ђурђевац седишта су пуковнија. Пакрац је стављен под управу Дворске коморе након заробљавања баруна Тренка. Карлобаг, раније под влашћу Краљевске коморе у Бечу, долази под Краљевску врховну комерцијалну интенденцу из Трста.
• Нови Сад је даровао двору 8.000 форинти, добиће диплому са повластицама 1748.
• Након Јахја-паше Хатибзадеа, београдски мухафиз је Сејид Мехмед-паша Силахдар (1747-48). Јахја-паша је остао дужан султанској благајни 17.500 гроша, премештен је у Румелију, успут му је наложено да угуши јаничарску побуну у Нишу - али удружио се са арбанаским пашама и беговима и кренуо у поход на град, с пљачкањем околних села.
• Изгађена је Преображењска црква у Сентандреји.
• Пећки патријарх Јанићије дао оставку, оробио је ризницу, оставивши само мошти, и с "великим благом" отишао у Цариград - патријаршија је терет због презадужености (постаће цариградски патријарх 1761-63). На пећки трон ће 1747-52. доћи Атанасије II Гавриловић.
• Сукоби између Црногораца и Албанаца у Котору, као и следеће године. Млечани су преселили 26 Албанаца у Рисан и Херцег Нови.
• Марија Терезија је продала језуитима палату Неуе Фаворите за образовне потребе - настаје Тхересианум, школа за државну службу.
• Вишеславова крстионица премештена из Нина у Венецију (враћена 1942. у Нин).
• Збор за ширење вере укида Илирски колегиј у Ферму, питомци су премештени у семениште у Риму.

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума