Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1720-е 1730-е 1740-е 1750-е 1760-е
Године:	1745 1746 1747 1748 1749 1750 1751
1748 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1748. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• јануар — Авганистански владар Ахмад Шах Дурани је на походу против индијских могула: заузима Лахоре.
• 18. јануар — Умро карловачки митрополит Арсеније IV Јовановић.
• јануар — Мања буна у Мостару због војничких плата. Јаничари окренули топове на дефтердара босанског паше који је дошао да исплати градску посаду а не и њих. Бостанџи Сулејман-паша је на крају смењен због нових буна а поново је послат Абдулах-паша Мухсинзаде.

• 1. фебруар — Нови Сад од царице Марије Терезије добио статус слободног краљевског града.
• 23. фебруар — Шведски краљ Фредерик I установио Орден Серафима, највише шведско одличје, као и Орден мача и Орден Поларне звезде.

• март — Битка код Манупура у Пенџабу: Дуранијеви Авганци су побегли након што је запаљена артиљерија изазвала велике жртве, Сики их нападају у повлачењу.
• 15. март — Формиран први Магистрат и усвојен Статут Новог Сада.

• 9. април — Рат за Џенкинсово уво - Битка код Сантиаго де Цуба: Британци покушали продрети у луку али су одбијени топовским батеријама.
• 24. април — Склопљен је Ахенски мир завршен Рат за аустријско наслеђе.
• 26. април — Умро је могулски цар Мухамад Шах, наслеђује га син Ахмад Шах Бахадур (до 1754) - царство је у опадању.
• април — Рат за аустријско наслеђе: Руске снаге од 36.000 људи на челу са Василијем Репњином стижу на Рајну, у складу са прошлогодишњом конвенцијом са Британијом.

• 1. мај — Утемељена Нова Градишка, као заповедно место Градишке граничарске пуковније.
• 7. мај — Рат за аустријско наслеђе: француски маршал де Саxе заузима Мастрихт након троседмичне опсаде.

• 1. јун — Умире низам Хајдерабада Асаф Јах. Наслеђује га син Насир Јунг (до 1750), али убрзо долази до сукоба за престо, у који ће се мешати и Британци и Французи.
• 17. јун — Први карнатички рат: Французи не успевају узети Цуддалоре Британцима.

• 6. јул — Надер-шах Афшаров нећак Ебрахим Афшар је владар Персије након што је поражен његов брат Адел-шах.

• август — Први карнатички рат: Британци опседају француски Пондицхерy у Индији - до октобра, безуспешно.
• 25. август — Париски Салон: уведен је жири награђиваних уметника - утицај Салона постаје неупитан.

• 6. септембар — Црквено-народни сабор у Сремским Карловцима: за карловачког митрополита изабран епископ арадски и вршачки Исаија Антоновић - потврђен у новембру, умире већ у јануару. Горњокарловачки епископ Павле Ненадовић одређен за арадског епископа (док не наследи Антоновића), у Вршцу ће столовати Јован Ђорђевић (1749-69).
• 24. септембар — Ебрахим Афшар је убијен у побуни своје војске,

• 1. октобар — Надер-шахов унук Шахрох-шах је завладао Хорасаном (до 1750).
• 12 - 14. октобар — Поморска Битка код Хаване: Британци су нанели губитке Шпанцима, али прилика није искоришћена.
• 18. октобар — У Ахену склопљен Ахенски мировни споразум који је углавном цементирао границе по начелу статус qуо анте беллум (с изузетком Пруске) која је од Хабсбурговаца раније преузела Шлеску); лотариншки војвода Франц Стефан и супруг аустријске царице Марије Терезије признат за римско-немачког цара.
  • Пруској је потврђена Шлеска а Марији Терезији титула
  • Француској је хитно потребан мир, па пристаје вратити Хабсбурзима освајања у Холандији (Французи ће говорити "глупо к'о мир" и "радити за Пруску" тј. ни за шта)
  • Британији се враћа Мадрас у Индији а Французима Лоуисбоург и Иле-Ројал у Новој Шкотској и Свети Мартин у Карибима. Напетост и сукоби у Северној Америци се настављају: Рат оца Ле Лоутреа у Акадији и Новој Шкотској 1749-55. те Француски и индијански рат на ширем простору 1754-63.
  • Шпански принц Филип добија Парму и Пјаченцу, којој је прикључена Гвастала, територије које тренутно држе Хабзбурзи - Парма је постојбина Филипове мајке Елизабете, овим настаје владарски дом Боурбон-Парма.
  • Обновљена је независност Модене, као и Ђенове; Сардинија добија мање уступке од Хабсбурга (Вигевано)
  • Незадовољство исходом рата води гледању на мир као на примирје, Дипломатској револуцији 1756. и Седмогодишњем рату 1756-63.

• 18. октобар — Потписивањем Ахенског мира завршен је Рат за аустријско наслеђе.

• децембар — Британски претендент Чарлс Едвард Стјуарт је ухапшен у Паризу, да би био протеран из Француске, у складу са Ахенским миром.
• децембар — Ахмед-шах Дурани је покренуо још један поход у Пенџаб, који доноси проширење на рачун Могула.
• 22. децембар — Кнез Лихтенштајна Јоханн Непомук Карл умире без наследника, наслеђује га стриц Јосеф Вензел, ранији владар и регент (влада до 1772).

• У хабсбуршким насљедним земљама почиње ректификација директних пореза, повишени су на 14 милиона форинти. Укинут дотадашњи систем финансирања старих крајишких генералата, преноси се на централну власт.
• Стара Градишка је први војни комунитет - оснивају се с циљем да буду средишта трговачке и обртничке активности у Војној крајини. Петроварадин добио право 1747-48.
• Вировитичка и Пожешка жупанија приморане да рачуне за '45. и '46. предложе Угарском намесничком већу.
• Комисија за спајање Потиске и Поморишке границе у Араду поручује Србима да пређу у Банат да би остали "милитари" или да остану на месту као угарски контрибуенти - ови одбијају и једно и друго (ипак се морају одлучити 1751).
• У румунској штампарији у Блажу, у Ердељу, објављен српски превод Регуламента за војну границу - први штампани текст на народном говору православних Срба.
• Дубровачки свештеник Андрија Звонић завршио пред црквеним судом због љубави према гуслама.
• Након нереда на Рабу, Пагу и Шолти, у Каштелима и околини Задра, млетачке власти хапшењем истакнутијих људи за сада заводе мир. Далматински провидур се противи томе да имућнији уживаоци земље постану власници, јер би се тиме "упропастили сељаци". Далмација с Боком, без Кварнера, има 25.000 породица или 166.000 становника.
• Јован Куртовић се са тројицом браће одселио из околине Требиња у Трст, где постаје угледан трговац.

• 3. мај — Жозеф Сијес, француски политичар

• 30. август — Жак-Луј Давид, француски сликар

• 7. октобар — Карл XIII Шведски, краљ Шведске и Норвешке

• 11. новембар — Карлос IV од Шпаније, краљ Шпаније

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума