Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1720-е 1730-е 1740-е 1750-е 1760-е
Године:	1742 1743 1744 1745 1746 1747 1748
1745 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1745. је била проста година.

• 8. јануар — Рат за аустријско наслеђе: Варшавски уговор ствара четворну алијансу Британије, Хабсбуршког царства, Саске и Холандска републике противу Пруске.
• 20. јануар — Умире свети римски цар Карло VII, као изборни кнез Баварске га наслеђује Максимилијан III Аустријски.

• 23. фебруар — Краљевско венчање у Версају: француски престолонаследник се жени шпанском принцезом (она умире већ следеће године а он 1765, пре оца).
• 24. фебруар — Георгије Поповић је потврђен за темишварског епископа (до 1757).
• 25. фебруар — На маскенбалу у Версају, краљ Луј XV објављује своју приврженост Жан Антоинет Поисон, убрзо произведеној у маркизу де Помпадоур (званична љубавница до 1751, утицајна као миљеница до смрти 1764).

• 15. април — Рат за аустријско наслеђе:Битка код Пфафенхофена: Аустријанци бана Батхyанyа одлучујуће поражавају франко-баварске снаге у Горњој Баварској, што води брзом изласку те земље из рата.
• 16. април — Битка код Калодена
• 22. април — Уговором из Фисена се окончава рат између Баварске и Аустрије: Баварска се одриче претензија на Чешку, признаје Прагматичку санкцију и подржаће избор супруга Марије Терезије за светог римског цара.

• 1. мај — Уговор из Арањуеза о алијанси и субвенцији између Француске, Напуља, Шпаније и Ђенове.
• 11. мај — Битка код Фонтноа у којој француска војска под Морицом Саксонским наноси тежак пораз британско-хановеранским снагама и тера их да напусте Белгију.
• мај — По сведочењу Симеона Пишчевића, његова ландмилиција је кренула из зимовника у Горњем Пфалцу - кренули су у Чешку, али им је затим наређено да се врате у Славонију, где стижу у јулу.
• 18. мај — Лајпцишки уговор Аустрије и Саксоније, с намером повратка Шлезије од Пруске.

• 4. јун — Битка код Хоенфридберга у доњој Шлеској, у којој пруска војска под краљем Фридрихом Великим наноси тежак пораз Аустријанцима.
• 27. јун — Рат краља Џорџа: Британци након шестонедељне опсаде заузимају Лоуисбоург, главни град француске провинције Иле-Роyале, дан. Острво Капе Бретон у Канади (до 1748).

• 1. јул — Марија Терезија решава да се српске привилегије у Славонији и Срему морају држати, упркос инкорпорацији као угарских жупанија.
• 9. јул — Битка код Мелеа: Французи су пресрели и одбили савезнички контигент који је требао ојачати Гент.
• 15. јул — Француска војска грофа вон Ловендала заузима Гент у дан. Белгији, важну базу Прагматичке армије.
• 20. јул — Принц Чарлс Едвард Стјуарт плови са два брода према шкотским Спољним Хебридима, пресреће их британски брод - принц губи један од два своја брода, али се касније искрцава на Ерискаy.

• август — Основана Илирска дворска комисија (делегација 1747-77) - питање самоуправе у вези са привилегијама српске цркве. Мађарска противљења доводе до претварања комисије 1747. у Дворску Депутацију за ердељске, банатске и "илирске" ствари.
• август — Французи заузимају Остенд у Аустријској Холандији након краће опсаде, краљ Луј XV стиже 3. 9..
• 9 - 19. август — Османско-персијски рат: Надер-шах Афшар је потукао османску војску код Карса. У исто време Османлије је потукао и принц Насролах Мирза код Мосула. Следе преговори о миру у којима су Османлије у лошијем положају.
• 19. август — Принц Чарлс Едвард Стјуарт диже у Гленфирнану на западу Шкотске устанак против британске династије Хановер.
• 21. август — Софија од Анхалта се удаје за руског пријестонасљедника Петра III.

• 13. септембар — Франц I, супруг Марије Терезије, изабран је за светог римског цара (до 1765), крунидба 4. 10..
• 17. септембар — Јакобитски устанак 1745: Принц Чарлс Едвард Стјуарт заједно са јакобитском војском улази у Единбург гдје свог оца Џејмса Стјуарта (који се налази у егзилу у Француској) проглашава новим шкотским краљем под именом Џејмс VII.
• 21. септембар — Јакобитски устанак 1745: Битка код Престонпанса у којој јакобитски устаници туку хановеранске (британске владине) трупе.
• 27. септембар — Битка код Басигнана: франко-бурбонска победа над Сардинцима и Аустријанцима у Пијемонту.
• 30. септембар — Битка код Сора, тј. Хајнице на северу Чешке: Фридрих Велики је поразио многобројнију аустро-саксонску војску Карла Лоренског.
• септембар — Расформирани граничарски шанчеви Суботица, Сомбор, Брестовац, Паланка и Петроварадински у Бачкој, као и сви шанчеви на Подунавској граници, на сремској страни Дунава, граничари који нису хтели под жупанијску власт су пресељени у нову Подунавску границу (Петроварадин-Земун). Основан је Коморски доминијум (Шид, Чалма, Черевић итд). Тител и Ковиљ задржали граничарски статус, укључени у Потиску границу. Почиње реорганизација Савске границе (продужење до Земуна). Митровачко властелинство са 15 насеља припојено Војној крајини.

• 11. октобар — Евалд Георг вон Клеист открива први кондензатор у облику тегле - неколико месеци потом, појаву потврђује и леиденски професор Питер ван Мускхенброек, тако да ће справа бити позната као Леиденска тегла.

• 1. новембар — Папина була Викс первенит осуђује наплату камате на зајмове.
• 8. новембар — Јакобитске трупе улазе у Енглеску.
• 21. новембар — Корзикански побуњеници Доменица Ривароле заузимају Бастију уз помоћ Аустро-сардинаца и британске флоте - Ђеновљани се враћају следеће године.
• 23. новембар — Битка код Хенерсдорфа у доњој Шлеској Пруска односи победу над Саксонцима.
• 24. новембар — Јапански шогун Токугава Јошимуне абдицира у корист сина Токугаwа Иесхигеа (шогун до 1760), мада наставља водити послове.
• 28. новембар — Рат краља Џорџа: Франко-индијанске снаге уништавају Форт Саратогу, данашњи Скајлервил, Њујорк.

• 4. децембар — Јакобитски устанак 1745: Јакобитске трупе су допрле све до Дербyја у централној Енглеској, изазивајући панику у Лондону. Међутим, два дана касније почињу повлачење из Енглеске натраг у Шкотску, пошто нема нити енглеских јакобитских појачања, нити француског искрцавања.
• 15. децембар — Битка код Кеселсдорфа, близу Дресдена у Саској, Пруска победа. Саски војници безглаво бјеже, тако да Фридрих улази у Дресден 18-тог.
• 16. децембар — Шпанци заузимају Милано.
• децембар — Инкорпорациона комисија (Енгелсхофен, Патачић, Вајај) стиже у Славонију и Срем. Као што је Марија Терезија најавила 1741, обновљено жупанијско уређење Славоније формирањем Вировитичке, Пожешке и Сремске жупаније. Ова Славонија је Вараждинском крајином а посавски део је војна граница. Расте бунт сељака на властелу, што ће кулминирати побуном 1755.
• 25. децембар — Дресденски мировни споразум којим је окончан Други шлески рат; Хабсбуршка монархија признаје дотадашње пруске границе и раније освајање Шлеске док се Фридрих II са своје стране признаје хабсбурговског монарха Франца Стефана за новог римско-немачког цара прикључивши се тако Прагматичкој коалицији у Рату за аустријско наслеђе. Француска остаје сама у рату.

• Али-паша Хећимоглу, послије пет година, поново у Босни: уводи велике порезе јер је државна благајна празна, долази до отпора, побуне сељака у горњој Херцеговини, па је премештен исте године (слично се догађа и 1747). Наслеђује га Бостанџи Сулејман-паша (до 1747), али отпор се наставља, сада с центром у Сарајеву.
• Одобрена градња православне Николајевске цркве у Земуну.
• Георгије Стојановић је направио бакрорез Пећке патријаршије.
• Баварски пивар Себастиан Креизесен отворио прву пиварску радионицу у Бечкереку (Зрењанину).
• Амнестија побуњеника у Славонији, многи се одазивају; многи су и погинули под Тренковим пандурима (који и ове године регрутује у Срему) тако да та појава слаби.
• Досељавање у дан. Војводину: Почетак насељавања Русина: Кула, Руски Крстур, Куцура и другде у Бачкој. Словаци долазе у Бачки Петровац.
• Наредба владике Павла Ненадовића парохијанима о стављању крстова на гробове, а не као што је обичај "простаја дрвеса и преслици воздружити и некије шари прегражденија дјелати".
• Стјепан Бадрић: Указање истине међу Царквом источном и западном.
• Правилник Дубровачке Републике о националној пловидби.
• Умро џунгарски кан Галдан Тсерен, наслеђује га средњи син Тсеванг Дорји Намјал, али долази до сукоба са двојицом његове браће, канат је фатално ослабљен.

• 18. фебруар — Алесандро Волта, италијански физичар. († 1827)

• 20. јануар — Карло VII, цар Светог римског царства

• 19. октобар — Џонатан Свифт, енглеско-ирски књижевник

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума