POP3
| TCP/IP |
|---|
| Слој апликације |
| DHCP • DHCPv6 • DNS • FTP • HTTP • IMAP • IRC • LDAP • MGCP • NNTP • BGP • NTP • POP • RPC • RTP • RTSP • RIP • SIP • SMTP • SNMP • SOCKS • SSH • Telnet • TLS/SSL • XMPP • (више) |
| Транспортни слој |
| TCP • UDP • DCCP • SCTP • RSVP • (више) |
| Слој мреже |
| IP (IPv4 • IPv6) • ICMP • ICMPv6 • ECN • IGMP • IPsec • (више) |
| Слој везе |
| ARP/InARP • NDP • OSPF • Tunnels (L2TP) • PPP • Media access control (Ethernet • DSL • ISDN • FDDI) • (више) |
POP3 (енгл. Post Office Protocol) је једноставан интернет протокол за приступање е–пошти. Дефинисан је у кратком документу РЦФ 1939. Због ове једноставности, могућности овог протокола прилично су ограничене. Један је од најзаступљенијих протокола своје врсте.[1]
Процес успостављања везе
Протокол POP3 ступа на сцену оног тренутка када клијент отвори TCP везу са сервером за е–пошту на порту 110 (порт за POP3). Пошто се успостави TCP веза, POP3 пролази кроз 3 фазе:
- овлашћење (ауторизација)
- трансакција
- ажурирање
Фаза овлашћења
Током ове фазе, клијент шаље корисничко име и лозинку којим се проверава идентитет корисника. Фаза овлашћења захтева од корисника две основне команде: user <имеКорисника> и pass <лозинка>. Сервер се одазива са +OK уколико је корисник унео тачне податке или -ERR уколико је пронађена грешка. Пример успешног приступања е–пошти:
Претпоставимо да је назив сервера за е–пошту mailServer,
telnet mailServer 110 +OK POP3 server ready user Petar +OK pass sunce23 +OK user successfully logged on
Фаза трансакције
Током друге фазе, трансакције, клијент преузима поруке, брише постојеће и може да преузме информације о е–пошти. Клијент који користи протокол POP3 може да се подеси да „преузима и брише“ или да „преузима и чува“ поруке. Редослед команди које издаје POP3 клијент зависи од тога за који се од ова два режима корисник определио.
У режиму преузимања и брисања клијент издаје команде list, retr i dele. На пример, претпоставимо да неки корисник у свом поштранском сандучету има две поруке. У следећој размени порука C означава клијента а S сервер за е–пошту:
C: list S: 1 498 S: 2 912 S: . C: retr 1 S: (bla bla... S: ............ S: ........bla) <порука> S: . C: dele 1 C: retr 2 S: (bla bla... S: ............ S: ........bla) <порука> S: . C: dele 2 C: quit S: +OK POP3 server is signing off
Клијент најпре тражи да сервер за е–пошту наведе величину сви сачуваних порука. Након тога, клијент најпре преузима, а затим брише поруке са сервера. Нако фазе овлашћења, клијент користи само 4 команде: list, retr, dele и quit. Синтакса ових команди дефинисана је у документу РЦФ 1939. После обраде команде quit, POP3 сервер прелази у фазу ажурирања и из поштанског сандучета уклања поруке 1 и 2.
Недостаци POP3
Проблем у режиму преузимања и брисања јесте у томе да прималац, Петар, може да користи више рачунара, а да притом жели да са свих рачунара које користи (у кући, на послу, са преносивог рачунара) може да приступа својим е-порукама. У овом режиму рада, Петрове поруке се налазе само у једном од та три рачунара: тачније, ако Петар неку поруку прво прочита на рачунару у канцеларији, неће моћи да је увече поново прочита на свом преносивом рачунару.
У режиму преузимања и чувања, клијент, након преузимања, оставља поруке на серверу за е–пошту. У овом случају Петар може поново да отвори своју е–пошту на неком другом рачунару; може да је прочита на послу, а касније у току недеље и код куће.
E-mail клијенти
Е-mail клијент је програм који комуницира са удаљеним сервером и омогућава чување порука на локални диск.
Неки од најпознатијих клијената који користе POP3 су:
Референце
Литература
- Kurose J. и Ross K., (2008) Умрежавање рачунара, 4. издање
Види још
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.