Pyrocyon

Pyrocyon
Временски распон: 55.8–50.3 Ma
рани еоцен
илустрација дјела горње и доње
вилице врсте Pyrocyon strenuus
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: †Hyaenodonta
Род: †Pyrocyon
Gingerich & Deustch, 1989
Типска врста
†Pyrocyon dioctetus
Gingerich & Deustch, 1989
Врсте
  • †Pyrocyon dioctetus
  • †Pyrocyon strenuus
Синоними
синоними рода:
  • Pirocyon (Lavrov, 1999)[1]
синоними врсте:
  • P. strenuus:
    • Prototomus strenuus (Cope, 1875)
    • Stypolophus aculeatus (Cope, 1881)[2]
    • Stypolophus hians (Cope, 1877)[3]
    • Stypolophus strenuus (Cope, 1880)[4]
    • Stypolophus whiteae (Cope, 1882)[5]
    • Stypolophus whitiae (Cope, 1882)
    • Sinopa aculeata (Matthew, 1899)[6]
    • Sinopa hians (Matthew, 1901)[7]
    • Sinopa strenua (Matthew, 1899)
    • Sinopa strenuus (Matthew, 1901)
    • Sinopa whitiae (Cope, 1882)
    • Tritemnodon hians (Van Valen, 1965)[8]
    • Tritemnodon strenua (Van Valen, 1965)
    • Tritemnodon strenuus (Van Valen, 1965)
    • Tritemnodon whitiae (Matthew, 1906)[9]

Pyrocyon (Пирокион — „ватрени пас”) је изумрли род плаценталних сисара из изумрлог реда Hyaenodonta, који је у периоду раног еоцена настањивао подручје Сјеверне Америке.[10][11][12][13]

Етимологија назива

Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Pyrocyon
  • старогрчке ријечи пиро (стгрч. πῦρ), која значи ватра
  • и старогрчке ријечи кион (стгрч. κύων), која значи пас
 ватрени пас
Врсте: Поријекло назива од: Значење назива:
P. dioctetus
  • рода Pyrocyon
  • и старогрчке ријечи диоктес (стгрч. διώκτης), која значи прогонитељ
 Пирокион прогонитељ
P. strenuus
  • рода Pyrocyon
  • и латинске ријечи стренус (лат. strenuus), која значи брз
 брзи Пирокион

Опис

Одрасли примјерци врсте Pyrocyon dioctetus су достизали тежину око 2,62 kg, а код врсте Pyrocyon strenuus тежину од 7,62 до 13,15 kg.[14]

Понашање и палеоекологија

Врста из рода Pyrocyon су биле мали копнени предатори који је у прошлости Сјеверне Америке настањивали плавне равнице и копнене екосистеме.

Систематика

Класификација

Род: †Pyrocyon (Gingerich & Deustch, 1989)
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:		 Временски
распон:
†P. dioctetus (Gingerich & Deustch, 1989)[15]  САД (Вајоминг) 55,8 до 50,3 мил. год.
†P. strenuus (Cope, 1875)[16]  САД (Вајоминг и Колорадо) 55,8 до 50,3 мил. год.

Филогенија

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Pyrocyon.[17][18][19][20][21][22]

 Pan-Carnivora 
 †Hyaenodonta 

†Altacreodus

 ? 

†Simidectidae

 †Hyaenodonta 

†Limnocyonoidea

†Hyaenodontoidea

 †Pyrocyon 

†Pyrocyon dioctetus

†Pyrocyon strenuus

†Gazinocyon

†Wyolestidae

†Galecyon

†афро-арабијска група

 ••••••> 
 sensu stricto 
 sensu lato 
 †Eoproviverra/Tinerhodon група 
 †Galecyon група 
 афро‑арабијска група 

†Indohyaenodontidae

†Tritemnodon

†Koholiidae

†Hyainailouroidea

†Apterodontinae

†Hyainailourinae

†Maocyon

 †Maocyon/Orienspterodon група 

†Orienspterodon

†Pterodontina

 †Pterodon група 

†Kerberos

 ? 

†"Pterodon" sp. (BC 15’08)

 ? 

†Hyainailourinae sp. C (DPC 9243 & DPC 10315)

 ? 

†Hyainailourinae sp. D (DPC 6545)

 †Lahimia група 
 †Kyawdawia група 
 †Tritemnodon група 
 ••••••> 

Временска распрострањеност рода Pyrocyon унутар реда Hyaenodonta

CreodontipusSarcotherichnusDischidodacylusSarjeantipodidaeEoproviverraTinerhodonLimnocyonoideaHyaenodontoideaWyolestesGazinocyonGalecyonKyawdawiaParatritemnodonTeratodontidaeGlibzegdouiaFurodonTritemnodonPrionogalidaeHyainailouridaeKoholiaIndohyaenodontidaeParvavorodonBoualitomidaeФанерозоикКенозоикМезозоикКвартарНеогенПалеогенКреда (периода)ПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценГорња кредаMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetianSelandianDanian

Види још

Референце

  1. ^ A. V. Lavrov (1999.) "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia." in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].
  2. ^ E. D. Cope (1881). „"On the Vertebrata of the Wind River Eocene beds of Wyoming."”. Bulletin of the United States Geological and Geographical Survey. 6 (1): 183—202. 
  3. ^ E. D. Cope (1877.) "Report upon the extinct Vertebrata obtained in New Mexico by parties of the expedition of 1874." Report upon United States Geographical Surveys West of the One Hundredth Meridian, in charge of First Lieut. G.M. Wheeler, Corps of Engineers, U.S. Army, Vol. IV Paleontology, Part II, pp. 1-365. Government Printing Office, Washington, D.C.
  4. ^ E. D. Cope (1880). „"On the genera of the Creodonta."” (PDF). Proceedings of the American Philosophical Society. 19: 76—82. 
  5. ^ E. D. Cope (1882). „"Contributions to the history of the Vertebrata of the lower Eocene of Wyoming and New Mexico, made during 1881."”. Proceedings of the American Philosophical Society. 20 (111): 139—197. 
  6. ^ J. L. Wortman and W. D. Matthew (1899). „"The ancestry of certain members of the Canidae, the Viverridae, and Procyonidae."” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 12 (6): 109—138. 
  7. ^ Matthew, W. D (1901). „"Additional observations on the Creodonta."” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 14: 1—38. 
  8. ^ Van Valen, Leigh (1965). „Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia)” (PDF). Palaeontology. 8: 638—665. 
  9. ^ Matthew, W. D. (1906.) "The Osteology of Sinopa, a Creodont Mammal of the Middle Eocene." Proc. U. S. Nat. Mus., Vol. XXX, pp. 203-233, pl. XVI
  10. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  11. ^ G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals", Cambridge University Press, 703 pages ISBN 9780521355193
  12. ^ Solé, Floréal (2013). „New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia)”. Journal of Systematic Palaeontology. 11 (4): 375—398. doi:10.1080/14772019.2012.686927. 
  13. ^ Solé, F.; Lhuillier, J.; Adaci, M.; Bensalah, M.; Mahboubi, M.; Tabuce, R. (2013). „The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae”. Journal of Systematic Palaeontology. 12 (3): 303—322. doi:10.1080/14772019.2013.795196. 
  14. ^ Egi, Naoko (2001). „Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids.” (PDF). Palaeontology. 44 (3): 497—528. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 04. 2022. г. Приступљено 09. 01. 2021. 
  15. ^ Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch (1989). „Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming” (PDF). Museum of Paleontology, University of Michigan. 27 (13): 327—391. 
  16. ^ Cope, Edward D. (1875). „Systematic Catalogue of Vertebrata of the Eocene of New Mexico: Collected in 1874. Report to the Engineer Department”. Washington D.C.: United States Army, US Government Printing Office: 5—37. 
  17. ^ Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776 Слободан приступ. 
  18. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222. 
  19. ^ Solé, Floréal; Marandat, Bernard; Lihoreau, Fabrice (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13. 
  20. ^ Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004. 
  21. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Jin, Jian-Hua (2023). „A new hypercarnivorous hyaenodont from the Eocene of South China”. Frontiers in Ecology and Evolution. 11. ISSN 2296-701X. doi:10.3389/fevo.2023.1076819/full. 
  22. ^ Al-Ashqar, Shorouq F.; Borths, Matthew; El-Desouky, Heba; Heritage, Steven; Abed, Mohamed; Seiffert, Erik R.; El-Sayed, Sanaa; Sallam, Hesham M. (2025). „Cranial anatomy of the hypercarnivore Bastetodon syrtos gen. nov. (Hyaenodonta, Hyainailourinae) and a reevaluation of Pterodon in Africa”. Journal of Vertebrate Paleontology. 0 (0): e2442472. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2024.2442472. 

Литература

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.