SpaceX

Спејс екс
енгл. SpaceX
Приватна
ДелатностАстронаутика
Орбитална лансирања
Основано6. мај 2002; пре 24 године (2002-05-06)[1]
ОснивачиИлон Маск
СедиштеХоторн, САД
33° 55′ 15″ С; 118° 19′ 40″ З / 33.9207° С; 118.3278° З / 33.9207; -118.3278
Руководиоци
Илон Маск
Гвен Шотвел
Том Милер
Производи
Број запослених
8.000 (мај 2020)
Веб-сајтspacex.com

Спејс екс (енгл. SpaceX) је америчка приватна компанија која се бави израдом свемирских летелица и свемирским летовима, са седиштем у Хоторну у Калифорнији. Компанију је основао 6. маја 2002. предузетник Илон Маск с циљем смањења трошкова свемирских путовања и омогућавања колонизације Марса.[2][3] Спејс екс је развио линију ракета-носача Фалкон и свемирску летелицу Драгон.

Ова компанија је ушла у историју као прва приватна компанија која је успешно доставила терет на Међународну свемирску станицу лансирањем ракете Фалкон 9, 25. маја 2012. године.[4], a 30. маја 2020. постала је прва приватна компанија која је успешно послала астронауте на Међународну свемирску станицу (уз помоћ летелице Драгон 2).[5] Јануара 2020, са трећим лансирањем Старлинк сателита, Спејс екс је постао највећи оператор комерцијалне сателитске констелације у свету.[6][7]

Историја

Са 100 милиона долара свог богатства,[8] Маск је основао Space Exploration Technologies, односно Спејс екс, у мају 2002. године.[9] Маск је главни извршни директор и главни технолошки директор предузећа, са седиштем у Хоторну, у Калифорнији. Спејс екс развија и производи свемирске ракете-носаче са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су Фалкон 1 и Фалкон 9 (по свемирском броду „Millenium Falcon” из филма Звездани ратови), а прва летелица је Драгон (референца из анимираног филма „Puff the Magic Dragon”).[10] За седам година, компанија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица на течно гориво која је поставила сателит у Земљину орбиту. Драгон летелица се, 25. маја 2012. године, спојила са Међународном свемирском станицом (МСС), и тако је Спејс екс постала прва комерцијална компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.[11]

Фалкон Хеви чека лансирање у Свемирском центру Кенеди

Године 2006, Спејс екс је добио уговор са НАСА-ом за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.[12][13] Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички спејс-шатл који је повучен из употребе 2011. године.[14] Транспорт америчких астронаута након гашења програма Спејс-шатлова обављао се руском летелицом Сојуз, али Спејс екс је једна од две команије која је склопила уговор са НАСА-ом као део Commercial Crew Development програма, који је имао за циљ да развије могућност транспорта америчких астронаута до 2020. године.[15] Спејс екс је 30. маја 2020. уз помоћ летелице Драгон 2 успешно послала астронауте Роберта Бенкена и Дага Херлија на Међународну свемирску станицу, чиме је постала прва приватна компанија која је то остварила.

Капсула Драгон 2 стоји на бини унутар седишта компаније Спејс екс у Хоторну (Калифорнија), након представљања јавности.

Маск је веровао да је кључ приступачних свемирских путовања у прављењу ракета које се поново могу искористити, иако већина стручњака у свемирској индустрији није веровала да су ракете за вишекратну употребу могуће или изводљиве.[16] Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на лансирну рампу 22. децембра 2015. године. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.[17] Ова прва фаза опоравка је поновљена неколико пута 2016. године, слетањем на аутономни свемирски беспилотни брод, на платформу за опоравак која плута у океану,[18] а до краја 2017. године, Спејс екс је слетео и опоравио прву фазу у 16 мисија у низу где је покушано слетање и опоравак, укључујући свих 14 покушаја у 2017. години. Опорављено је 20 од 42 прве фазе Факлон 9 појачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години.[19] У 2017. години, Спејс екс лансирао је 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручујући највиши број од 8 летова из претходне године.[20]

Спејс екс је, 6. фебруара 2018. године, успешно лансирао Фалкон Хеви, четврту по реду ракету са највећим капацитетом икада направљену (после Сатурн V, Енергија и Н1) и најмоћнију ракету која је у функцији од 2018. године. На инаугуралној мисији, ракета је носила Масков електронски спортски аутомобил Тесла родстер као пробни терет.[21]

Тестирање ракетног мотора Мерлин 1D

Спејс екс је највећи приватни произвођач ракетних мотора на свету, а уједно и носитељ рекорда за највиши омер потиска и тежине за ракетни мотор (Мерлин 1D).[22][23] Произвео је више од 100 оперативних Мерлин 1D мотора. Сваки Мерлин 1D мотор може вертикално да подигне тежину од 40 просечних породичних аутомобила. У комбинацији, 9 Мерлин мотора у првој фази Фалкон 9 производе негде од 5,8 до 6,7 мегањутна потиска, у зависности од надморске висине.[24]

Крајем 2017. године, Спејс екс је представио дизајн своје нове генерације лансирних возила и система свемирских летелица - БФР („Big Falcon Rocket”) - који ће подржати све могућности пружања услуга лансирања Спејс екса, са једним скупом веома великих возила: Земљина орбита, Лунарна орбита, међупланетарне мисије, па чак и интерконтинентални превоз путника на Земљи и потпуно заменити Фалкон 9, Фалкон Хеви и Драгон возила у 2020-им. БФР ће имати пречник језгра 9 m. Значајан развој возила почео је 2017. године, док је развој ракетних мотора почео 2012. године.[25][26]

Финансирање

У јануару 2015. године Спејс екс је од компанија Гугл и Фиделити добио милијарду долара у замену за 10% удела у власништву, чиме је укупна вредност компаније процењена на 10 милијарди долара. Претходно су у Спејс екс свој новац уложиле компаније Draper Fisher Jurvetson, Founders Fund, Valor Equity Partners и Capricorn.[27][28] Новац који је овом приликом стигао у компанију можда је повезан са намером да се уђе у тржиште комерцијалних сателита, прецизније, сателитског интернета на глобалном нивоу (Спејс екс планира да изгради мрежу од више хиљада мањих сателита који ће кружити у ниској орбити и становништву целог света обезбедити приступ брзом интернету).[29] Гугл је дуже време тражио новог партнера за сателитски интернет, након што је прекинуо сарадњу са компанијама O3b и OneWeb.[30]

Референце

  1. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. California Secretary of State. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  2. ^ Kenneth Chang (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Приступљено 27. 9. 2016. 
  3. ^ Shontell, Alyson. „Elon Musk Decided To Put Life On Mars Because NASA Wasn't Serious Enough”. Business Insider. Приступљено 2. 2. 2019. 
  4. ^ Chang, Kenneth (25. 5. 2012). „Space X Capsule Docks at Space Station”. New York Times. Приступљено 25. 5. 2012. 
  5. ^ SpaceX (31. 5. 2020). „Docking confirmed – Crew Dragon has arrived at the @space_station!” (твит). Приступљено 31. 5. 2020 — преко Twitter-а. 
  6. ^ Patel, Neel. „SpaceX now operates the world’s biggest commercial satellite network”. MIT Technology Review. Приступљено 9. 1. 2020. 
  7. ^ LAUER, ALEX. „SpaceX Is the New King of Commercial Satellites, and It's Just Getting Started”. Insidehook. Приступљено 9. 1. 2020. 
  8. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Приступљено 16. 2. 2015. 
  9. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г.. 
  10. ^ „SpaceX”. 
  11. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Приступљено 3. 8. 2013. 
  12. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Архивирано из оригинала 22. 06. 2017. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  13. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2017. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  14. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Архивирано из оригинала 02. 12. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  15. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Приступљено 30. 6. 2016. 
  16. ^ Verfasser, Schilling, Melissa A.. Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world. ISBN 9781610397926. OCLC 1023496009. 
  17. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2016. 
  18. ^ O'Kane, Sean (27. 5. 2016). „SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time”. The Verge. Приступљено 23. 1. 2019. 
  19. ^ „SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 22. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2019. 
  20. ^ Wall, Mike; ; ET, 2017 08:40pm. „Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again”. Space.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  21. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Приступљено 19. 2. 2018. 
  22. ^ Chaikin, Andrew. „Is SpaceX Changing the Rocket Equation?”. Air & Space Magazine (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2019. 
  23. ^ Clark, Stephen. „100th Merlin 1D engine flies on Falcon 9 rocket – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2019. 
  24. ^ Post, Hannah (22. 10. 2014). „SPACEX COMPLETES 100TH MERLIN 1D ENGINE”. SpaceX. Архивирано из оригинала 16. 4. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
  25. ^ SpaceX, Making Life Multiplanetary, Приступљено 23. 1. 2019 
  26. ^ „Elon Musk's Mars dream hinges on a giant new rocket”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  27. ^ Reuters (20. 1. 2015). „SpaceX raises $1 billion in funding from Google, Fidelity”. NewsDaily. Архивирано из оригинала 21. 1. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2015. 
  28. ^ Brian Berger (20. 1. 2015). „SpaceX Confirms Google Investment”. SpaceNews.com. 
  29. ^ AFP (20. 1. 2015). „Google aboard as Musk's SpaceX gets $1 bn in funding”. SpaceDaily. 
  30. ^ Megan Geuss (19. 1. 2015). „Google might pour money into SpaceX, really wants satellite Internet”. Ars Technica. 

Спољашње везе

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.