CCL2

Hemokin (C-C motiv) ligand 2
PDB prikaz baziran na 1dok​.
Dostupne strukture
1dok​, 1dol​, 1dom​, 1don​, 1ml0​, 2bdn​
Identifikatori
Simboli CCL2; GDCF-2; GDCF-2 HC11; HC11; HSMCR30; MCAF; MCP-1; MCP1; MGC9434; SCYA2; SMC-CF
Vanjski ID OMIM: 158105 MGI: 98259 HomoloGene: 2245 GeneCards: CCL2 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 6347 20296
Ensembl ENSG00000108691 ENSMUSG00000035385
UniProt P13500 P10148
RefSeq (mRNA) NM_002982 NM_011333
RefSeq (protein) NP_002973 NP_035463
Lokacija (UCSC) Chr 17:
29.61 - 29.61 Mb		 Chr 11:
81.85 - 81.85 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

CCL2, hemokin (C-C motiv) ligand 2, je mali citokin iz CC hemokin familije koji je takođe poznat kao monocit hemotaksni protein-1 (MCP-1), i mali induktivni citokin A2. CCL2 regrutira monocite, memorijske T ćelije, i dendritske ćelije na mesta povrede tkiva i infekcije.[1][2][3]

Genomika

Kao i mnogi drugi CC hemokini, CCL2 je lociran na hromozomu 17 (17q11.2-q21.1) kod ljudi.[4] Ovaj gen sadrži 1,927 baza i nalazi se na Vatson (plus) lancu. On ima tri eksona i dva introna. CCL2 nastaje kao proteinski prekurzor koji sadrži signalni peptid sa 23 aminokiseline i krajnji peptid sa 76 aminokiselina.[5][6] Molekulska težina je 11.025 kDa. Mišji homolog je Sig-je.

Populaciona genetika

Nivoi ovog proteina značajno variraju kod normalnih ljudi. Multivarijabilna-prilagođena naslednost MCP-1 koncentracija kod ljudi evropskog porekla se smatra da je 0.37 u plazmi i 0.44 u serumu[7][8].

Molekularna biologija

Ovo je monomerni polipeptid, sa molekulskom težinom od približno 13 kDa. On je vezan za endotelijalne ćelije putem glikosaminoglikan bočnih lanaca proteoglikana. Njega prvenstveno izlučuju monociti, makrofage i dendritske ćelije. On je trombocit izvedeni faktor rasta induktivni gen. On se razlaže metaloproteinazom MMP-12.

Receptori na ćelijskoj površini koji vezuju CCL2 su CCR2 i CCR4.[9]

Ovaj citokin deluje kao hemoatraktant za monocite i bazofile ali ne za neutrofile ili eozinofile. Brisanje N-terminalnih ostataka konvertuje ga iz aktivatora bazofila u eozinofil hemoatraktant. CCL2 uzrokuje degranulaciju bazofila i mast ćelija. Ovaj efekat je pojačan pre-tretmanom sa IL-3 i drugim citokinima.[10][11] On menja monocitnu antitumorsku aktivnost, i on je esencijalan za formaciju granuloma.

Ovaj hemokin se može naći na mestu izvijanja zuba i degradacije kostiju. U kostima, CCL2 izražavaju osteoklasti i osteoblasti, i on je pod kontrolom nuklearnog faktora κB (NFκB). Za MCP-1 i RANTES je bilo pokazano da indukuju formaciju TRAP-pozitivnih, multinuklearnih ćelija iz M-CSF-tretiranih monocita u odsustvu RANKL, ali proizvode osteoklaste kojima nedostaje katepsin K ekspresija i resorptivni kapacitet. Predloženo je da CCL2 i RANTES dejstvuju kao autokrina petlja kod ljudske osteoklastne diferencijacije.[12]

Klinički značaj

CCL2 je bio impliciran u patogenezu bolesti karakterisane monocitnim infiltracijama, kao što su psorijaza, reumatoidni artritis i ateroskleroza.

Reference

  1. ^ Carr MW, Roth SJ, Luther E, Rose SS, Springer TA (1994). „Monocyte chemoattractant protein 1 acts as a T-lymphocyte chemoattractant”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 91 (9): 3652—6. Bibcode:1994PNAS...91.3652C. PMC 43639 Слободан приступ. PMID 8170963. doi:10.1073/pnas.91.9.3652 Слободан приступ. 
  2. ^ Xu LL, Warren MK, Rose WL, Gong W, Wang JM (1. 9. 1996). „Human recombinant monocyte chemotactic protein and other C-C chemokines bind and induce directional migration of dendritic cells in vitro”. J. Leukoc. Biol.. 60 (3): 365—71. PMID 8830793. doi:10.1002/jlb.60.3.365. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  4. ^ Mehrabian M, Sparkes RS, Mohandas T, Fogelman AM, Lusis AJ (1991). „Localization of monocyte chemotactic protein-1 gene (SCYA2) to human chromosome 17q11.2-q21.1”. Genomics. 9 (1): 200—3. PMID 2004761. doi:10.1016/0888-7543(91)90239-B. 
  5. ^ Yoshimura T, Yuhki N, Moore SK, Appella E, Lerman MI, Leonard EJ (1989). „Human monocyte chemoattractant protein-1 (MCP-1). Full-length cDNA cloning, expression in mitogen-stimulated blood mononuclear leukocytes, and sequence similarity to mouse competence gene JE”. FEBS Lett.. 244 (2): 487—93. Bibcode:1989FEBSL.244..487Y. PMID 2465924. doi:10.1016/0014-5793(89)80590-3. 
  6. ^ Furutani Y, Nomura H, Notake M, Oyamada Y, Fukui T, Yamada M, Larsen CG, Oppenheim JJ, Matsushima K (1989). „Cloning and sequencing of the cDNA for human monocyte chemotactic and activating factor (MCAF)”. Biochem. Biophys. Res. Commun.. 159 (1): 249—55. Bibcode:1989BBRC..159..249F. PMID 2923622. doi:10.1016/0006-291X(89)92430-3. 
  7. ^ McDermott DH, Yang Q, Kathiresan S et al. (2005). McDermott, David H.; Yang, Qiong; Kathiresan, Sekar; Cupples, L. Adrienne; Massaro, Joseph M.; Keaney, John F.; Larson, Martin G.; Vasan, Ramachandran S.; Hirschhorn, Joel N.; o'Donnell, Christopher J.; Murphy, Philip M.; Benjamin, Emelia J. (2005). „CCL2 polymorphisms are associated with serum monocyte chemoattractant protein-1 levels and myocardial infarction in the Framingham Heart Study”. Circulation. 112 (8): 1113—1120. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.105.543579. 
  8. ^ Bielinski SJ, Pankow JS, Miller MB, et al (2007)Circulating MCP-1 levels shows linkage to chemokine receptor gene cluster on chromosome 3: the NHLBI family heart study follow-up examination. Bielinski, S. J.; Pankow, J. S.; Miller, M. B.; Hopkins, P. N.; Eckfeldt, J. H.; Hixson, J.; Liu, Y.; Register, T.; Myers, R. H.; Arnett, D. K. (2007). „Circulating MCP-1 levels shows linkage to chemokine receptor gene cluster on chromosome 3: The NHLBI family heart study follow-up examination”. Genes Immun. 8 (8): 684—690. PMID 17917677. doi:10.1038/sj.gene.6364434. 
  9. ^ Craig MJ, Loberg RD (2006). „CCL2 (Monocyte Chemoattractant Protein-1) in cancer bone metastases”. Cancer Metastasis Rev.. 25 (4): 611—9. PMID 17160712. doi:10.1007/s10555-006-9027-x. 
  10. ^ Conti P, Boucher W, Letourneau R, Feliciani C, Reale M, Barbacane RC, Vlagopoulos P, Bruneau G, Thibault J, Theoharides TC (1995). „Monocyte chemotactic protein-1 provokes mast cell aggregation and [3H]5HT release”. Immunology. 86 (3): 434—40. PMC 1383948 Слободан приступ. PMID 8550082. 
  11. ^ Bischoff SC, Krieger M, Brunner T, Dahinden CA (1992). „Monocyte chemotactic protein 1 is a potent activator of human basophils”. J. Exp. Med.. 175 (5): 1271—5. PMC 2119199 Слободан приступ. PMID 1569397. doi:10.1084/jem.175.5.1271. 
  12. ^ {{cite journal |vauthors=Kim MS, Day CJ, Morrison NA |title=MCP-1 is induced by receptor activator of nuclear factor-{kappa}B ligand, promotes human osteoclast fusion, and rescues granulocyte macrophage colony-stimulating factor suppression of osteoclast formation |journal=J Biol Chem |volume=280 |issue=16 |pages=16163–9 |year=2005 |pmid=15722361 |doi=10.1074/jbc.M412713200 |doi-access=free }}

Literatura

Spoljašnje veze


Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.